Дефлација куца на врата

Цијене робе и услуга у Српској, према статистичким мјерењима, већ мјесецима стагнирају, баш као и плате радника, али се та стабилност за сада не пресликава на новчанике грађана, сматрају домаћи стручњаци који страхују да би пад извоза, уз додатна појефтињења, могао гурнути земљу у дефлацију.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, мјесечна инфлација у октобру износила је 0,1 одсто, а годишња свега 0,5 одсто. Више цијене претходни мјесец забиљежене су у седам одјељака, док је до појефтињења дошло у чак пет.

Статистичари су израчунали да је грађанима у октобру више новца требало за ресторане и хотеле, алкохолна пића и дуван, храну, здравство, рекреацију и културу, образовање те остале производе. Ниже цијене забиљежене су код превоза, одјеће и обуће, становања, продаје намјештаја и опреме за кућу, те у одјељку комуникација.

Истовремено, просјечна мјесечна нето плата у Српској у октобру износила је 1.420 КМ, што је за осам марака више у односу на просјечну зараду исплаћену у септембру ове године.

Када је у питању спољнотрговинска размјена и запосленост у индустрији, Српска поново биљежи негативне трендове.

Индустријска производња у домаћим погонима током октобра  остварила је раст од око четири одсто у односу на исти мјесец лани, док се у периоду од јануара до октобра ове године биљежи пад од 5,6 одсто посматрајући десет мјесеци 2023. године, што је утицало и на пад броја запослених у индустрији, који је у октобру износио 0,2 одсто у односу на претходни мјесец.

Домаћи извозници од јануара до октобра ове године на страна тржишта пласирали су робу вриједну 4,170 милијарди КМ, што је за 4,3 одсто мање него у истом периоду лани. Истовремено, увоз је скочио за 4,6 одсто.

Коментаришући кретања цијена, економиста Марко Ђого каже за “Глас” да период стабилности мора бити знатно дужи, чак и неколико година да би грађани уочили промјену, односно бољитак.

“Стабилност је код нас присутна уназад пола године, што је кратак период да би грађани то осјетили. Већина људи је и даље под утиском поскупљења из 2022, 2023. године, када смо имали шокантан раст инфлације, незабиљежен у БиХ и Српској од краја деведесетих година“, казао је Ђого.

Он се плаши да би константан пад извоза могао земљу одвести у дефлацију, која је често пратећа појава рецесије и инфлације.

“Није потребно да рецесија буде код нас, довољно је да погоди наше трговачке партнере. Знаци опоравка њемачке привреде и даље су танки, стопе раста су им на 0,1 или 0,2 одсто са тенденцијом негативних предвиђања. Извоз Српске пада управо због наслоњености наше економије на западну и то је оно што највише забрињава, јер може бити окидач дефлације, која је показатељ  ниских цијена, али и изразито ниске економске активности, што може утицати на пад запослености и стандард грађана“, појаснио је Ђого.

Позитивни статистички подаци не значе да су и новчаници потрошача у Српској у плусу, став је пројектног координатора у Удружењу за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Зорана Петоша.

“Проблем је што просјечну плату, која се увијек узима као неко мјерило, већина радника у Српској нема, зарађују знатно мање испод просјека исто колико и прошле године, а потрошачка корпа је за то вријеме поскупјела за 100 марака. Тако да потрошачи стагнацију у цијенама претјерано и не осјете, и даље својим примањима не могу покрити 50 одсто потрошачке корпе“,  навео је Петош за “Глас”.

Марко Ђого каже да економска ситуација у РС и БиХ у великој мјери  зависи и од новчаних дознака које стижу из иностранства.

“Извоз је важан, али код нас доста тога зависи од дознака, да ли наши људи који живе у иностранству имају новца да нам пошаљу. Дознаке чине скоро десет одсто БДП-а, можда и више“,  навео је Ђого.

(Глас Српске)