Амбасада САД о одобравању новца за зграду УИО

"Признајемо легитимну потребу УИО-а за адекватним простором, али њихови поновљени неуспјеси у набавци произлазе из сталних покушаја манипулације тендерским процесом", закључили су из Амбасаде САД-а.

Савјет министара је 15. новембра одобрило пренос средстава из буџета БиХ на рачун Управе за индиректно опорезивање (УИО) за куповину зграде за смјештај те институције.

Одобрена су 32 милиона КМ, што би уз претходних скоро 70 милиона КМ који су раније одобрени и налазили су се на рачуну УИО-а, требало да буде довољно за рјешавање овог питања које се повлачи дуже од деценије. Но, гдје је суштински проблем? Проблем је политичка уцјена која се ломи преко овог питања и игра око једног тендера на којем се инсистира већ 10 година.

Од 2014. године сва прича се свела на куповину једне зграде и то оне у власништву Милета Радишића, блиског Додиковог бизнисмена. Тако се већ 10 година у тендеру "црта" један те исти текст који је једини изводив за потребе УИО-а. Сходно томе расла је и цијена.

Тако се од 2014. године кренуло са 36 милиона КМ за објекат и 1,9 милиона КМ за опремање, а сада се дошло до тога да власник зграде тражи за објекат и паркинг простор 98 милиона КМ.

С обзиром на политичку позадину и ранија Додикова условљавања напримјер куповине четири хеликоптера за потребе Оружаних снага, што је наводно договорено на посљедњем састанку коалиционих партнера, питали смо Амбасаду САД-а о одлуци Савјета министара да одобри 32 милиона КМ, колико је недостајало да се испуни захтјев из посљедњег тендера.

"Ова одлука услиједила је након што је УИО овог љета поништио свој посљедњи тендер за нову зграду сједишта – пети неуспјели покушај од 2014. године. Признајемо легитимну потребу УИО-а за адекватним простором, али њихови поновљени неуспјеси у набавци произлазе из сталних покушаја манипулације тендерским процесом. Праведан и транспарентан поступак, који привлачи више конкурентних понуда, од кључне је важности. Наставићемо помно да пратимо процес набавке и гласно се противимо сваком покушају да се јавна средства користе за приватну корист", закључили су из Амбасаде САД-а у одговору за Клиx.

Поставља се питање, зашто се нико није бавио самим текстом тендера и зашто се, уз уважавање потреба УИО, инсистира да то буде текст јавног позива којег испуњава само један понуђач, а то је Додиков блиски бизнисмен Миле Радишић.

Да ли сада споменути власник зграде коју жели УИО хипотетички може рећи да је цијена сада 110 милиона КМ. Дали би тада Савјет министара поново тражило нова средства да се удовољи? Зашто нико није тражио другу опцију? То је питање и за власт и за опозицију.

(Клиx) Фото: Фена