Ова занимања су најтраженија у Републици Српској
Љекари, дипломирани економисти, дипломирани правници, професори разредне наставе, трговци, економски техничари, машински техничари и електротехничари само су неки од профила и занимања радника за које су послодавци у Републици Српској ове године исказали интерес.
Република Српска 19.11.2024 | 11:23
Како за "Независне новине" истичу у Заводу за запошљавање Републике Српске, истовремено, док постоји велики интерес за раније поменута занимања, на евиденцију незапослених Завода биљежи се прилив радника поменутих профила из образовног система.
"Интерес послодаваца је исказан и за запошљавање лица која су у малом броју евидентирана, а то су инжењери информационих технологија, здравствени радници различитих профила, васпитачи у предшколској установи, професори математике, оператери на рачунару, фармацеутски техничари и други", навели су из Завода за запошљавање Републике Српске.
Када бисмо све то посматрали кроз бројке, дошли бисмо до податка да је током ове године тражено 710 професора разредне наставе, 373 дипломирана економиста, 245 дипломираних правника, 240 васпитача у предшколским установама, као и 233 професора математике.
Такође, велика заинтересованост била је и за професоре физике, па су послодавци тражили 192 професора овог занимања, тражена су и 163 љекара и 217 медицинских сестара - техничара. Интерес је био исказан и за 150 економских и 69 машинских техничара.
Подсјећамо, на примјер, и прошле године, према подацима Завода који су раније објављени, професори разредне наставе су били најтраженији, а тада је исказана потреба за њих 697.
"Професор разредне наставе је занимање које је било најтраженије када је ријеч о пријавама потребе за радницима, међутим овај податак није релевантан узимајући у обзир конкурсне процедуре и уговоре о раду на одређено, као и чињеницу да школе поштују закон када је ријеч о пријави потребе за радницима за разлику од послодаваца који не пријављују редовно своје потребе", објаснили су тада из Завода за запошљавање Републике Српске, што је засигурно и сада актуелно.
С друге стране, када је ријеч о потребама пословне заједнице у Републици Српској, према ријечима Саше Аћића, директора Уније удружења послодаваца Републике Српске, на тржишту рада су потребне занатлије у свим секторима.
"Најизраженије су потребе у секторима пољопривреде, прерађивачке индустрије, грађевинарства и сада већ и угоститељства и туризма. Суштински можемо рећи да су у коначници сви профили недостајући и да је постојећа понуда радне снаге исцрпљена. Имајући у виду структуру те понуде које тренутно има око 55.000, када се узме у обзир старосна те квалификациона структура, она је прилично исцрпљена и у том сегменту се јавља потреба за ангажовањем радне снаге из иностранства", наводи Аћић за "Независне новине".
Како додаје, у значајном броју компанија је примјетан и тренд повратка радника из иностранства, што је позитивна реакција на значајан раст плата у посљедњем периоду, као и унапређење услова рада.
Коментари / 16
Оставите коментарХреса
19.11.2024 11:26Најтразеније занимања су преварант, лазов, лопов итд
ОДГОВОРИТЕРе
19.11.2024 12:40Прво су деградирали школе и факултете да се не би осјетила њихова целика неписменост, тако сто су створили ,,БОЉЕ И ВЕЋЕ" тј. паралерне које и они могу ванредно завршити, затим су их ,,уситнили" по звању да и поменути курсисти могу узети мјесто онима што су жуљали клупе. Често се на конкурсу појави тако један неоштећени (мислим без иједне сједе) који ће бити главни И идговорни и ,,задовољни роб" који је већ потрошио увелико младост, те изгледа И сиромашно у односу на првог, а којег ће он радити. Онда смо добили експрес магеистарске и докторате које су први завршавали, док је ти за ове друге била и , увреда, те су први постали суверени господари са тим лажним образовањем. Тако су се рађали и популистички Професори који стално окрећу неки шаблон, ал котирају. Убрзо смо добили да је пропали студент на неком јачем природно математичком смјеру , да се не би вратио без ичег кући завршио неки разредни предмет, а онда нивосталом времену ,,магистрилао" на теми која је у рангу јачег семинарског у гимназији и подвикнуо свом бившем колеги са тог инжењерског смјера, одизго са директорске позиције ,,видиш да сам увјек био бољи од тебе". Сад смо у фази кад је школство И образовање само терет и знамо да већина родитеља је послала талентованију дјецу у Аустрију, Њемачку, Енглеску и да тамо и остају.
Ре Ре
19.11.2024 13:40Све тачно. Паметан и не жели докторирати да га ови глупани не би звали колеге. Шта даље рећи када за декана факултета друштвених наука, научни радови у иностранству и излагање, значе Србију и Црну Гору. О знању било каквог језика осим матерњег, смјешно је трошити слова.
Ре РЕ
19.11.2024 14:18Свака ти част. Видим ја то и овдје код нас. Они са тзв. првим циклусом студија на правом универзитету, уопће не желе да упишу пост дипломски и докторски студиј. То ти је сада намијењено овима из хипер продукције, да их обиљежимо. Браво.
Народе
19.11.2024 11:33Што хитније,по бувљачке дипломе,не одричите се тренда.Ако могу "министри"судије,и остали,одлучивати у име народа,зашто не би свако у ојађеној Р.српској?!
ОДГОВОРИТЕW
19.11.2024 11:41Најтраженији проф. разредне наставе???!!! Ма дајте молим вас, чији су то подаци.
ОДГОВОРИТЕМицко
19.11.2024 12:02Зато их мијењају сваких пола године...
БА
19.11.2024 12:03Ако је то заиста тачно, узмите из Федерације. Код нас тога има на пасја прескакала. Искрено не вјерујем да је то дефицитарни кадар.
Д2
19.11.2024 15:12То је да ови из Брчког имају алиби што их запошљавају. Неко са факултетом из Београда није добродошао јер подиже захтјевани стандард рада и очекивано знање.
Саса
19.11.2024 12:11ЕТО ПОТРАЖЊЕ, ДА ЗНАЈУ ОВИ ШТО ШТАМПАЈУ ДИПЛОМЕ...
ОДГОВОРИТЕЕххх
19.11.2024 12:48Пораст радника повратника из иностранства? И пораст одлазака? Неко лаже...
ОДГОВОРИТЕДамир
19.11.2024 13:34Нормално да су наставници најтразенији јер сви рwде на одредјено тј једно полугодисте и тјт. Нема тих пара за које би радио у просвјети, са 20 неваспитане дјеце цаст мало изузетака, плус родитељи који су гори од дјеце.
ОДГОВОРИТЕРе
19.11.2024 14:13Да би дјеца била васпитана, морају бити они који су их донијели на свијет, уложити напор и имати васпитање. Свједоци смо присуства дјеце по тржним центрима. И тако малу ставку, родитељи нису у стању да уреде. И слушам, нећу, не свиђа ми се, а има 4,5 година. Дивну им будућност трасирају. Оно с 4,5 година одлучује умјесто оног који је задужен за одлучивање до његове 18 године. Тако да нека ништа не чуди.
Пријератни дипл. ецц.
19.11.2024 14:36Ни просвјетари нису ништа бољи од ученика. У ствари наше образовање никад није ни ваљало. Ни прије ни послије рата. Увијек се сводило на то да се научи нека дефиниција, текст,...који изрецитујеш, добијеш оцјену и после заборавиш јер је то неупотребљиво, непримјењиво, безвриједно,.... Вриједност школе, факултета, ... се мјерила и мјери тиме колико си "надрљао", а то је мање више и дан данас. Вриједност образовања се мора мјерити употребљивошчу и примјењивошчу наставних програма у савременој пракси, а не "дрљањем". Међутим "дрљање" као мјера је и данас присутна и општеприхвачена што се може видјети и по коментарима. Образовање, осим савремених наставних програма који би требали пратити најновија научна достигнуча, мора ученика, студента учити размишљању, а не само бубању дефиниција што је код нас пренаглашено.
+
19.11.2024 14:05Њих је највише школоване. ОТИШЛИ У ПОЛИТИЧАРЕ. КАКО РЕЧЕ САЊА ВУЛИЋ. ОНА НЕЋЕ ЗА МАЛЕ ПЛАТЕ ДА РАДЕ. ПРИВРЕДНИЦИ ДАЈУ РЕКЕТ ПОЛИТИЧАРИМА. УМЈЕСТО ДА ПЛАТЕ РАДНИКЕ КОЈИ СУ СТРУЧНИ И ОД ПОВИЈЕРЕЊА.
ОДГОВОРИТЕАтилла
19.11.2024 14:14Да сам знао да је овако лако заврсити факултет заврсио би и основну сколу.
ОДГОВОРИТЕ