Од првобитног земљишта до зграде од 100 милиона КМ: Како је купована зграда за УИО БиХ?

Управа за индиректно опорезивање покушавала је у више наврата да купи готов објекат у Бањалуци, међутим сви претходни поступци су били безупјешни. Након одлуке Савјета министара БиХ од прије неколико дана, посао је приведен крају.

Опозиција у Републици Српској од самог почетка указује на сумње у вези са овим тендерима, истичући да је једини циљ власти да се купи искључиво зграда фирме, чији је власник Миле Радишић, пословни партнер Милорада Додика, лидера СНСД-а.

Како је све почело?

Подсјећања ради, 2007. године УИО БиХ је првобитно расписала јавни оглас за куповину земљишта у Бањалуци на коме би градила своју зграду, али није достављена ниједна понуда.

Након тога је Савјет министара БиХ, на приједлог Управног одбора УИО БиХ, 2013. године дозволио да Управа распише тендер за куповину пословног објекта у Бањалуци. Тада је одобрено 36 милиона КМ за зграду и још 1,9 милиона КМ за опремање. Годину дана касније, УИО раписује јавни оглас за куповину објекта, на који није стигла ниједна понуда. Исто се поновило и 2017. и 2018. године.

Након свега овога, расписује се нови тендер са нешто “јаснијим” габаритима зграде. По том тендеру, тражи се 8.500 квадрата канцеларијског простора за Главну кацеларију УИО БиХ, и 3.500 квадрата кацеларијског и 3.000 м2 техничког простора за потребе Регионалног центра Бањалука. На овај тендер јавља се једна једина прихватљива понуда – она коју је понудио Гранд Трејд Миле Радишића.

Таква зграда кошта близу 100 милиона КМ, односно 98,5 милиона КМ, колико ју је процијенио вјештак. Такав износ захтијева “политичку” сложенију операцију, односно већи буџет, па тако Савјет министара на сједници одржаној 6. јуна 2022 утврђује одговор на иницијативу посланика Бранислава Бореновића и Мире Пекић из 2021. године у којој се тражи од Савјета министара да у року од седам дана донесе одлуку којом поништава поступак јавне набавке који је УИО објавила за куповину пословног простора у Бањалуци.

Међутим Савјет министара БиХ тада не доноси такву одлуку.

Средином јануара ове године на јавни оглас УИО БиХ поново стиже једина понуда – она од компаније Гранд Траде Миле Радишића.

“Констатовано је да је у траженом року стигла једна понуда и то од понуђача Гранд Траде д.о.о. из Бањалуке, при чему је за потребе канцеларијског и вишенамјенског простора (сале за састанке, просторије за смјештај сервера…), понуђач доставио понуду у количини од 12.280 м2 укупне цијене у износу од 71.119.620,00 КМ с ПДВ-ом, док је за потребе паркинг простора понуђено 4.740 м2 укупне цијене у износу од 27.451.710,00 КМ с ПДВ-ом” саопштено је из УИО БиХ

То значи да је цијена поново на нивоу од око 100 милиона КМ.

Крајем јуна 2024. године Независне новине објављују потврђену информацију да је Управа за индиректно опорезивање поништила јавни конкурс за куповину објекта за смјештај запослених у Главној канцеларији УИО у Бањалуци, и објекта за смјештај запослених у Регионалном центру УИО у Бањалуци. Разлог прескупо је.

“Имајући у виду да је у Буџету УИО за набавку/куповину поменутог објекта у Бањалуци расположив износ од 67.500.000,00 са ПДВ-ом, комисија је дала приједлог да се због недовољног износа средстава за реализацију предметног јавног огласа, исти поништи у цјелости, па је у складу с тим донесена и одлука о поништењу огласа”, појаснили су за “Независне новине”.

Да не би “посо пропо” побринуо се Парламент БиХ.

Наиме, средином ове године Представнички дом БиХ усвојио је ребаланс буџета за БиХ гласовима заступника из владајућих странака-ХДЗ, СНСД и Тројка.

Нацрт буџета је усвојен у Савјету министара БиХ, а износи 1.355.400.000 КМ, што је повећање за 40 милиона КМ у односу на прошлогодишњи буџет. Веће финансирање у буџету за ову годину укључује и додатне милионе КМ које недостају УИО БиХ за куповину зграде у Бањалуци. И тако је отклоњена и ова препрека.

Почетком августа оглашава се и америчка амбасада у БиХ управо о овој теми.

“И Милорад Додик манипулише државним фондовима. Државни буџет БиХ укључује средства за куповину новог сједишта Управе за индиректно опорезивање (УИО) у Бањалуци. Овај је пројект расписан пет пута на конкурсу, тако да је остало само једно предузеће с којим се склапа уговор. Коме ће из Додиковог круга овај сумњиви процес добро доћи? Ова врста корупције има реалну цијену за становнике у Републике Српске и широм БиХ“, поручили су тада из амбасаде САД-а.

Ревизија БиХ има замјерке: ЗА УИО БИХ новци који нису ни тражени

Државни ревизори приликом “чешљања” извршења буџета институција Босне и Херцеговине за 2023. годину бавили су се одобравањем срадстава за ову намјену. Наиме, утврђено је да је одобрен значајно већи износ средстава Управи за индиректно опорезивање (УИО) за куповину зграде, него што је иницијално тражено.

Према извјештају, Министарство финансија и трезора БиХ је 16. новембра 2022. године Савјету министара БиХ доставило Нацрт закона о буџету институција БиХ за 2023. годину, у којем је за УИО предложено пет милиона КМ на позицији набавке грађевина. Међутим, у каснијем нацрту буџета, након усвајања Глобалног оквира фискалног биланса и политика БиХ за 2023–2025. годину, предложено је повећање средстава на овој позицији за чак 34,55 милиона КМ. Оно што додатно изазива сумњу јесте чињеница да УИО ово повећање није ни тражила.

Ревизори су нагласили да разлози за повећање нису били документовани нити образложени кроз службене забиљешке. Према информацијама добијеним из Сектора за буџет, повећање је извршено на основу усменог налога, чиме су прекршени Закон о финансирању институција БиХ и проведбени прописи, који дозвољавају повећање од максимално 10%.

На крају, буџетом за 2023. годину, УИО је одобрено укупно 39,55 милиона КМ за набавку грађевина. Током године, Савјет министара је, на приједлог УИО, додатно повећало средства за овај пројекат за 31,5 милиона КМ, што представља повећање од чак 83% у односу на првобитну вриједност вишегодишњег пројекта.

И шта сада? Ништа

Успркос упозорењима и критикама, посао је чини се приведен крају. Коначни епилог доноси Савјет министара након ванредне сједнице прије неколико дана, а само један дан након састанка представника политичких партија који чине коалицију на нивоу БиХ а који се догодио у Бањалуци.

Наиме Савјет министара БиХ доноси Одлуку о измјенама и допуни Одлуке о одобравању пројекта набавке и изградње објеката за регионалне центре и Централни уред Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине (УИО БиХ) и изградње и реконструкције граничних пријелаза, којом се провођење овог пројекта продужава до краја 2025. године.

Према овој одлуци, за набавку и опремање објекта за Централни уред одобрено је 71.400.000 КМ, и то за набаву објекта 67.500.000 КМ, а за опремање 3.900.000 КМ. Ради се о пренесеним буџетским средствима из претходних година у износу 69.400.000 КМ и средствима одобреним буџетом за 2024. годину у износу од 2.000.000 КМ.

Осим тога, овом одлуком за набавку објекта за Регионални центар Бања Лука намијењена су средства у износу 32.000.000 КМ, која су одобрена буџетом за 2024. годину.

“На овај начин жели се осигурати трајни смјештаја УИО БиХ у Бањауци и омогућити бољи услови за рад запослених у Централном уреду и Регионалном центру те остварити дугорочне уштеде буџетских средстава, будући да се тренутно плаћа закуп за више простора у Бањалуци на међусобно раздвојеним и удаљеним локацијама” саопштено је након сједнице Савјета министара.

Након ове одлука Савјета министара услиједиле су жестоке реакције прије свега опозиције.

„Двојац Радишић-Додик успио је у намјери да Савјет министара омогући издвајање додатних 30 милиона, а укупно скоро 100 милиона марака за куповину зграде Милета Радишића од стране Управе за индиректно опорезивање. Договор је пао између представника СНСД-а и иначе њима мрских партнера из Сарајева“, изјавила је Јелена Тривић, предсједник Народног фронта.

Тривићева истиче: „Да би отимачина и намјештање пара куму били потпуни и што безобразнији, договор је пао након вишемјесечног папагајског понављања како нема никаквих договора на нивоу БиХ док се не ријеши питање Уставног суда и страних судија, те питање затварања ОХР-а.“

Она додаје да су сада свађалачке трубе утихнуле, да су договори склопљени, а да је атмосфера међу партнерима који чине власт на нивоу БиХ никад боља, те да су сви задовољни.

“Скандалозна кумовска трансакција достигла готово 100 милиона жељених марака!” изјавио је за БУКУ лидер ПДП-а Бранислав Бореновић реагујући на одлуку Савјета министара о издвајању средстава за куповину зграде за Управу за индиректно опорезивање БиХ.

“Сада је све “легло”, љековитост и оздрављење владајуће коалиције СНСД-ХДЗ-Тројка је само и искључиво у њиховим личним, приватним интересима. Овај пут Додик и његова БХ коалиција је до краја понизила цијело друштво и поништила све моралне вриједности. Све тензије, увреде, блокаде, застоји, нерад, нечињење су били мотовисани са само једним циљем, да коначно 99,5 безобразних милиона народног новца оде Додиковом куму за зграду УИО која ће постати симбол бешчашћа, срамоте и бескрупулозности актуелне власти у БиХ” рекао је за БУКУ Бореновић.

“Издвајање додатна 32 милиона КМ из буџета институција БиХ како би Управа за индиректно опорезивање купила зграду Милета Радишића за 99,5 милиона КМ не само да је бахато и корупционашко понашање, него је и потпуно оголило власт на нивоу БиХ и показало да сва њихова препуцавања у позадини имају личне интересе и богаћење” оцијенио је предсједник СДС-а Милан Миличевић.

Само прије двије године, подсјећа Миличевић, предсједник СНСД-а Милорад Додик је тврдио да нема Савјета министара док се не деблокира пројекат “Бук бијела”, а прије шест дана је тврдио да нема било каквог договора док се не направи Споразум о Уставном суду БиХ.

"Прави и једини циљ истовремено је био куповина зграде Милета Радишића. Тзв. српску репрезентацију; нити занимају развојно-економски пројекти од интереса за грађане нити их занимају национални интереси Републике Српске. Искључиво их је занимала куповина једне зграде за скоро 100 милиона КМ. Ту је почетак и крај њиховог патриотизма. Зар је нормално да услов свих услова и витални национални интерес буде Радишићева зграда, а не изградња “Бук бијеле”; од чега би сви у Републици Српској и БиХ имали економске користи, закључио је Милан Миличевић.

(Бука) Фото: Герила