Влада Српске има план да извуче новац од грађана?!

Република Српска је у потрази за новим моделима финансирања, а један од начина на који планира да обезбиједи новац неопходан у буџету је емисија обвезница које ће моћи купити грађани. Барем тако тврди министарка финансија Републике Српске. Ипак, намеће се питање – да ли грађани Српске имају довољно повјерења у Владу Српску и дају јој на располагање своју уштеђевину.

У очигледном недостатку новца, у Министарству финансија РС су одлучили да покрену од прољећа наредне године дуго најављивану продају народних обвезница. У преводу – Влада Српске ће се задуживати и код грађана.

Систем функционише тако што Република Српска емитује обвезнице, а народ их купује, па уз одређену камату им се тај новац касније враћа, те на тај начин, умјесто у банкама, штеде унутар институција Српске.

„План је Министарства финансија РС, да у идућој години, вјерујем да ће се с тим сложити и Влада, на прољеће, идемо са народним обвезницама. Прво, да се та средства не би износила вани. Друго, што ће камата коју ћемо ми дати, бити далеко повољнија него што имају у банкама.“, рекла је Зора Видовић, министар финансија РС.

Циљ емисије народних обвезница, како наводе у Министарству финансија РС, је да се грађанима омогући сигурно инвестирање са већим приносом од тренутног на банкарском тржишту.

„Наши грађани имају штедњу од 4,5 милијарде марака, у банкама. Само грађани, не привреда. Од тих депозита, милијарда је изнесена вани. Ко страних банака, које нису наше, положен је топили депозит, а те банке која располажу с тим, око милијарду износе вани и граде тамо негдје, што није коректно. Ми смо сада у разговорима са Агенцијом за банкарство да они, колико могу у складу са нашим и европксим законом, ограничавају то изношење средстава.“, објаснила је Видовић.

Ипак, то није примарни циљ, поручују упућени.

„Емитовање обвезница такве врсте мора да буде функционално усмјерено. Не на покривање буџетског дефицита или недостатка пара у буџету, већ за пројекте који ће донијети зараду, из ког ће и онај ко је дао новац добити надокнаду. Или ако ће отворити неко ново радно мјесто, па ће неко инвестирати у младу дјецу која су незапослена, јер би то требало да је облик инвестирања слободних средстава“, каже економиста Зоран Павловић.

"Поставља се ту једно кључно питање. За шта ће држава да користи тај новац? Министрица каже да ће од позајмљеног новца од грађана градити путеве, болнице, школе. Све је то у реду, али шта сте радили са већ емитованим обваезница и парама банака које су то куповале, јер знамо да је све досад ишло на јавну потрошњу, односно крпљење буџетских рупа. Тако да ми немамо гаранцију да ће градити инфраструктура и улагати на исправан начин.“, сматра проф. др Јелена Тривић из Народног фронта.

Све ово би се могло протумачити и као додатна потврда очајања и неспособности да Република Српска пронађе средства на други начин.

У актуелним околностима гдје се очигледно ни постојећи дуг не може редовно сервисирати, већ се готово панично након дјелимично реализоване једне емисије дуга према банкама пласира нова са јако неповољном каматним стопом, такве народне обвезнице би биле високоризичне за обје стране.

Прва искуства у емисији народних обвезница ове године стекла је Хрватска која је на тај начин од грађана прикупила 1,33 милијарде евра. Ипак, грађани Хрватске су имали повјерење у своју земљу, које им је узвраћено.

Намеће се логично питање – да ли грађани Републике Српске вјерују њеним институцијама довољно да им предају своју уштеђевину на располагање?

(БН) Фото: Илустрација