Тужилаштво БиХ отворило истрагу против Џакуле

Уназад двије деценије и више, државне царине потресале су разне афере, проневјерено је - и можемо слободно рећи покрадено - десетине и стотине милиона марака, а до данас, упркос мноштву доказа које је објавило највише независно истраживачко новинарство, одговарао је само некадашњи директор Кемал Чаушевић у афери Пандора

Тужилаштво Босне и Херцеговине отворило је истрагу у предмету полумилионске пореске утаје и трговине утицајем по кривичној пријави челника Синдиката Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ против бившег дугогодишњег директора Мире Џакуле и бившег начелника унутрашње контроле УИО Фране Догана, сазнаје Валтер.

Пријаву су у јуну ове године поднијели бивши и садашњи предсједници Синдиката УИО БиХ Мехмедалија Осмић и Предраг Јелача (што јој даје посебну тежину), а Џакула и Доган се терете за злоупотребу положаја и овлаштења, несавјестан рад у служби и трговину утицајем, односно примање мита.

РЕКОРДЕР ПО КРИВИЧНИМ ПРИЈАВАМА

Сазнајемо да поступајући тужилац у овом предмету увелико истражује, односно провјерава навода из пријаве који овај двојац тешко инкриминишу, но није познато у којој је фази цијели поступак јер из Тужилаштва БиХ до закључење овог текста нису одговорили на питања Валтера.

Свакако је индикативно да до данас није процесуирана нити једна од мноштва кривичних пријава против Мире Џакуле, који је пуних 11 и по година (од фебруара 2012. до августа 2023.) обнашао дужност директора УИО БиХ и за то вријеме стекао енормно богатство, али је исто тако временом стекао правосудну заштиту у овој највишој тужилачкој инстанци у држави, о чему је Валтер раније писао.

Посљедња кривична пријава укупно је трећа коју су против Џакуле поднијели челници Синдиката УИО БиХ, што уз више кривичних пријава СИПА-е ранијих година овог бившег директора УИО чини својеврсним рекордером по овом питању. Рекли бисмо до данас недодирљивим рекордером, који је прије неколико мјесеци тужио Валтер, нашег главног уредника и нашег новинара у класичном СЛАПП поступку како би покушао да спријечи наше даље бављење његовим аферама и коруптивним дјелима током 11 и по година мандата.

Када је, пак, ријеч о посљедњој поднесеној кривичној пријави, Џакула и Доган се терете да су сакрили и потпомогли пореску утају у висини 499.149 КМ, а што је, према наводима из пријаве, утврдила и Унутрашња контрола УИО у свом Извјештају број: 01/2-1-09-2-674-8-14, од 22. априла 2015. године.

„У контроли ПДВ пријава код пореског обвезника ‘ИМПРО’ АД Приједор, за период 1.12.2010. – 30.04.2011. порески инспектор Есет Делић није поступио по члану 36, став 2 и 3, Закона о ПДВ-у, и чланом 76. став 1, 2 и 6, Правилника о примјени закона о порезу на додату вриједност, чиме је пропустио да изврши разрез додатне пореске обавезе у пореском периоду 01.12.-31.12.2010. године и није наложио контролисаном ПДВ обвезнику плаћање додатне пореске обавезе у износу 499.149,81 КМ, за колико је оштећен буџет БиХ. То је утврђено на основу документације која се налази у спису предмета ‘ИМПРО’ АД Приједор у стечају, а која је достављена контролном тиму Унутрашње контроле и која се налази у прилогу извјештаја, те се на основу напријед набројане документације неоспорно може закључити да су све наведене чињенице била на располагању у контроли коју није извршио инспектор Есет Делић, те је порески инспектор требао извршити исправку одбитка улазног пореза и наложити плаћање ПДВ-а у износу 499.149,81 КМ контролисаном пореском обвезнику“, пише у кривичној пријави.

УМЈЕСТО СУСПЕНЗИЈЕ И КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА – НАГРАДА И БОЉЕ РАДНО МЈЕСТО

Даље је наведено како је извјештајем Унутрашње контроле констатовано да је „због наведеног пропуста инспектор Есет Делић починио тежу повреду службене дужности“ те да је истим Извјештајем предложено покретање дисциплинског поступка против Исмета Хамулића, шефа Групе за контролу и ревизију, Тихомира Кременовића, шефа Групе за контролу великих пореских обвезника, и Душка Срдића, шефа Одсјека за порезе РЦ Бања Лука.

„Тадашњи начелник Унутрашње контроле Франо Доган у току 2014. сачињава ‘привремени извјештај’ без броја и без датума, који апсолутно нема везе са чињеничним стањем у вези контрола ПДВ-а, што је потврдио и званични Извјештај Унутрашње контроле број: 01/2-1-09-2-674-8/14, од 22.4.2015. године, који је професионално сачинио стручни савјетник за послове унутрашње контроле Ђурађ Крпић, руководећи се стварим чињеницама, пословним догађајима и необоривим доказима, за разлику од Фране Догана, код кога је то могло по потреби, од случаја до случаја и по налогу директора Џакуле“, пише даље у пријави.

Даље се наводи како Џакула и Доган „никада нису поднијели кривичне пријаве против Есета Делића, Исмета Хамулића, Тихомира Кременовића и Душка Срдића, нити су покренути дисциплински поступци против њих“, чиме су тадашњи директор УИО и тадашњи начелник Унутрашње контроле и сами починили кривична дјела „злоупотреба службеног положаја и овлаштења, несавјестан рад у служби и трговина утицајем“, јер су дозволили оштећење државног буџета у износу око пола милиона марака.

Поврх свега, тадашњи овлаштени порески инспектор УИО БиХ Предрага Јелача поднио је Џакули дисциплинске пријаве против Делића и Хамулића, но умјесто суспензије и поступка Џакула је Делића наградио премјештајем и новом бољом позицијом шефа Групе за ревизију и контролу РЦ Бања Лука, док је Хамулић убрзо с навршених 65 година живота отишао у пензију.

Поједностављено, ова кривична пријава с описом инкриминирајућих дјела и радњи унутар структура УИО БиХ преслик је готово свега што се уназад двије деценије догађа у овој највећој институционалној „златној коки“, и што се, након одласка Џакуле а доласка Зорана Тегелтије за директора, у једнакој или сличној мјери наставило.

А настављено је запошљавање родбине, пријатеља, чланова политичких странака, па и чланова обитељи истакнутих представника правосуђа, о чему је Валтер такођер написао серијал прича.

Настављена је трговина утицајем, настављен је клијентализам, док су с годинама разгранате мреже корупције у које су (били) умрежени не само центри моћи из УИО, већ и појединци из СИПА-е и Тужилаштва БиХ.

Уназад двије деценије и више, државе царине потресале су разне афере, проневјерено је – и можемо слободно рећи покрадено – десетине и стотине милиона марака, а до данас, упркос мноштву доказа које је објавило највише независно истраживачко новинарство, одговарао је само некадашњи директор Кемал Чаушевић у афери Пандора.

(<стронг>Валтер портал) Фото: Фуад Фочо, Синиша Пашалић