Поскупљења, нови намети: Ко данас може да штеди?

Стална поскупљења, нови намети, удари на кућне буџете, изазови су који стоје пред грађанима БиХ. И како се чини не назире им се крај. У таквим околностима, зачуђујући су извјештаји који говоре о расту штедње становништва. Ко то заправо штеди?       

Укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ на крају септембра износили су 16,94 милијарди КМ и већи су за 1,42 милијарде КМ или 9,2 одсто у односу на септембар прошле године, подаци су Централне банке БиХ.

Вртоглаве бројке и кључно питање ко данас може да штеди.

“Добро би било да се види структура тих штедиша, ко то штеди, односно ко има пара да издвоји за некакво улагање. Видимо млади кад треба да купе стан подижу кредите, ако могу да добију кредит”, каже Јован Василић, из Удружења потрошача “Звоно”, Бијељина.

И не само стан и живот у БиХ је на кредит. Док већина грађана покушава да преживи, неколицина може да уштеди, јер и штедња је постала луксуз.

“Онај мали број грађана који јесте у могућности да штеди због тога што има значајно виша средства, у БиХ се може сматрати својеврсном елитом и дефинитивно је врло мало таквих у односу на укупно становништво”, каже економиста Игор Гавран.

Највећи дио штедње у банкама, каже Гавран, је с једне стране повјерење у систем осигурања депозита с обзиром на то да барем до одређеног износа депозити су заштићени без обзира на стабилност саме банке, а наравно и неке од банака у БиХ уливају повјерење с обзиром на висину капитала.

“Међутим, камате на штедњу у банкама су страмотно ниске и оне углавном не покривају чак ни стопу инфлације односно, раст трошкова живота тако да штедња у банкама у најбољем случају  значи да фактички ништа не зарађујете, а много чешће значи да губите реалну вриједност новца, с обзиром на ниску каматну стопу.

Јасно је да у неклим другим околностима такве банкарске понуде за штедњу не би биле сигурно атрактивне и не би биле избор тако великог броја штедиша. Међутим, у БиХ имамо неразвијена тржишта капитала, неразвијено финасијско тржиште и врло је мало алтернативних опција”, каже Гавран.                                               

“На примјер инвестиционо злато, племенити метали, затим развијена берза, односно берзанско пословање које ће мало активније укључити грађане, односно да берзанска институција буде инклузивнија спрам самих грађана као малих појединачних инвеститора.

Тек однедавно се појављују одређени фондови формирани прије свега од стране осигуравајућих друштава и слично”, каже економиста Адмир Чавалић.

Све ово за већину грађана је само сан, док их сурова стварност шиба по леђима.

(БН) Фото: БН