Шта војници Сјеверне Кореје (не)смију видјети у Русији?

Судећи према медијским извјештајима, Сјеверна Кореја шаље неколико хиљада својих војника како би "помогли" Русији у рату против Украјине. То ће бити њихов први контакт с вањским свијетом. С каквим посљедицама?

Одлука од слању борбених трупа, односно укључивање у руску агресију на Украјину, сигурно ће ојачати партнерство Пјонгјанга с Москвом. С друге стране, то ће за хиљаде сјевернокорејских војника бити први сусрет с вањским свијетом, у којем ће бити конфронтирани с другачијим начином живота и другачијим идејама, пише Деутсцхе Wелле.

Тешко је верификовати колико тачно војника Сјеверна Кореја шаље у руски рат против Украјине, али западне обавјештајне службе тврде да је у регију Курск већ послано више од 10.000 сјевернокорејских бораца. Тамо би требали помоћи Русима у борби против украјинског продора на руску територију.

Иако се ради о експедицији у ратну зону, војници с Далеког истока ће током свог боравка у тим крајевима, односно дугог путовања с руске источне границе у Азији до западне границе према Европи вјероватно имати прилику видјети и релативно благостање у руским градовима и мјестима.Вјероватно ће конзумирати и бољу храну него код куће, односно добити боље плаће него оне које могу очекивати након повратка у њихову домовину.

“Многи од тих војника су једноставно младићи с фарми из провинције, или млади војници који ће сада по први пут у свом животу видјети како изгледа свијет изван граница Сјеверне Кореје. То ће им сигурно помоћи да схвате да је њихова земља изолирана и екстремно сиромашна. И они ће се сигурно запитати зашто и њихова земља није тако богата као Русија”, каже за ДW Андреи Ланков, професор историје и међународних односа на Универзитета Коокмин у јужнокорејском Сеоулу.

Ланков је иначе рођен у Русији.

А сви они који успију преживјети ратиште, вратиће се кући у Сјеверну Кореју и с неким идејама које су у контрадикцији с оним што тврди режимска пропаганда. А она упорно инсистира на верзији према којој је Сјеверна Кореја једна од најсретнијих и најнапреднијих нација свијета.

Но, аналитичари ипак упозоравају на то да војници након повратка својим кућама неће бити спремни отворено износити критичка размишљања, па чак ни у кругу својих породица или пријатеља. Сјевернокорејска тајна полиција је на лошем гласу, позната је по томе да нема милости према било каквој врсти критике режима или друштва – такве се ствари аутоматски третира као издају, што за собом повлачи и изрицање озбиљних казни.

“Ти су људи одрасли свјесни чињенице што не смију рећи, и сигурно им неће пасти на памет да глуме суицидалне хероје и да причају о својим искуствима. Они ће сигурно профитирати од те ауре јунака нације, а Ким Јонг Ун (сјевернокорејски лидер, нап. ред.) ће их издашно за то и наградити”, додаје Ланков те напомиње: “Оно што ће они видјети или чинити у Русији ће сигурно утицати на те војнике, али не можемо очекивати да ће то имати било какав политички значај, барем не у идућих неколико десетина година.”

Сјевернокорејске власти системски раде на томе да се домаће становништво изолира од страних идеја и утицаја извана. Та је кампања посљедњих година интензивирана, све је бруталнија: власти ригорозно и вишегодишњим казнама затвора санкционирају све оне људе које се ухвати да слушају страну музику, гледају стране филмове, односно грађане који покуша(ва)ју побјећи у Кину. Повод за хапшење у овој изолираној азијској земљи понекад може бити и чињеница да неко носи одређену врсту одјеће или има неку специфичну фризуру, под условом да државни службеници процијене да се ту ради о резултату утјецаја, односно инспирацији из иностранства.

Али у Русији војници и они који се брину око сјевернокорејских војника, неће моћи у потпуности заштитити придошлице с Далеког истока од утицаја извана, сматра Дан Пинкстон, професор међународних односа на Универзитету Троy у Сеоулу.

“Било је и неких извјештаја о томе да су сјевернокорејске трупе авионима из тренинг-кампова на крајњем истоку Русије биле пребачене на ратиште, могуће је да су одлучили да их превозе авионом како једноставно не би били у прилици из воза, док се возе по земљи, видјети како изгледају руски градови”, каже овај професор за ДW.

Додаје да је врло лако могуће да су многи од тих војника по први пут у свом животу летјели авионом.

Кад капетани постану генерал…
С обзиром на ранију праксу режима у Сјеверној Кореји у односу према људима који су били у иностранству, на примјер на привременом раду у Русији или у Кини, могуће је и да ће војници након повратка кући бити подвргнути програму својеврсног прилагошавања или преодгоја, прије него што им се дозволи да се поновно укључе у сјевернокорејско друштво.

Ланков, професор са Универзитета Коокмин у Сеоулу, слаже се у сваком случају с процјеном да ће ти војници након повратка у Сјеверну Кореју бити “помно надзирани”. И додаје: “Они који се врате биће свјесни чињенице да би за њих могло бити опасно ако би одлучили да причају о ономе што су видјели у Русији.”

Ипак је наш саговорник увјерен у то да ће повратнике трајно пратити искуство живота изван Сјеверне Кореје, односно “очигледно благостање” у другим земљама.

“Не очекујем наравно да ће одмах покренути револуцију, али капетани који служе у Украјини за пар година ће постати генерали, а и даље ће их пратити одређене двојбе. А с временом би те њихове двојбе по питању сјевернокорејског сустава могле постати значајне”, закључује Ланков.

(ДW) фото: кремлин.ру