Мађарски пројекти у Републици Српској између обећања и реалности

Умјесто соларних панела – херцеговачка шикара.Тако данас изгледају Зупци, код Требиња на југу Босне и Херцеговине, гдје је мађарска компанија "Лугос Ренеwаблес" требало да гради соларну електрану, највећу на Балкану.Слично је и са многим другим мађарским пројектима у БиХ, најављиваним у претходним годинама, након што су мађарски премијер Виктор Орбан и предсједник Републике Српске Милорад Додик почели да гаје ближе односе.

Петер Сијарто, мађарски шеф дипломатије, 12. новембра је најавио "преузимање" пројеката од којих је Њемачка одустала у Републици Српској због Додикове сецесионистичке политике.

Истовремено, Додик је најавио да ће Мађари "ући у Електропривреду Републике Српске", предузеће за производњу, дистрибуцију и снабдијевање електричном енергијом, не прецизирајући на који начин.

Сем неизграђене електране и њемачких пројеката које је Мађарска већ раније објавила да ће преузети, енергетска заједница Републике Српске и Мађарске није ни у повојима, док је помоћ пољопривредницима за сада "стала" на четвртини средстава.

Из ентитетских институција, као ни из мађарске Владе, није одговорено на упите РСЕ о томе у којој су фази пројекти.

Компанија из Мађарске "Лугос Ренеwаблес" је у новембру 2022. званично постала већински власник Соларне фотонапонске електране Требиње 1, али детаљи уговора су остали тајна.

Тада је Конкуренцијски савјет БиХ одобрио да ова компанија од Електропривреде РС (ЕРС) преузме већинско власништво над електраном, као и концесију која је компанији из Требиња раније додијељена.

Како је у августу 2022. из "Лугоса" потврђено за РСЕ, они су преузели 70 посто електране вриједне више од 50 милиона евра, а завршетак изградње је планиран крајем 2024. године.

Репортер РСЕ је био на терену гдје би требало да буде изграђена електрана, те од соларних панела, бар за сада, нема ни трага.

Изградња соларне електране у херцеговачком кршу је још далеко од почетка, јер растиње још није ни рашчишћено.

Из Транспаренцy Интернатионал БиХ су раније за РСЕ навели да је мађарска компанија дошла до концесије заобилажењем процедура и без јавног надметања, те да детаљи уговора "нису познати јавности".

Једна од првих ствари око које су се договорили Додик и Орбан била је помоћ од 100 милиона евра привреди и пољопривреди у Републици Српској.

Касније се испоставило да се ради о новцу који се у Републици Српској може искористити само за куповину мађарске пољопривредне механизације, те за коју су пољопривредници морали да уплате 30 одсто вриједности као и ПДВ.

Како је 12. новембра навео Сијарто, испоручене су машине вриједне 26 милиона евра. Још нема назнака да ли ће и када бити одобрен остатак до 100 милиона евра обећане помоћи.

Илустрација - умјесто новца из Мађарске, пољопривредници у Републици Српској из Орбановог програма помоћи добијају мађарске машине, а новац се уплаћује добављачима из Мађарске. 

Из Фондације "Прогрессус", задужене за провођење пројекта у Републици Српској, навели су за РСЕ да су потписали Уговор о гранту у вриједности нешто већој од 26,8 милиона евра.

Уговор је потписан са Централноевропском непрофитном развојном мрежом (ЦЕД) која је у Будимпешти надлежна за реализацију Програма подршке.

ЦЕД има потписан уговор са Министарством спољних односа и трговине Мађарске, на чијем челу је Сијарто, које на рачун те организације уплаћује новац за планирану подршку.

Сијарто је на привредној конференцији на Јахорини најавио да ће Мађарска преузети три пројекта у Републици Српској од којих је Њемачка одустала.

Исто је још у априлу објавила Влада РС, након састанка премијера Радована Вишковића и мађарског министра економског развоја, Мартона Нађа.

У питању су пројект пречишћавања отпадних вода у Градишци на сјеверозападу земље, те два пројекта на југу – изградња вјетроелектране "Хргуд" у Берковићима и обнова хидроелектране код Требиња.

На њима ће радити мађарске компаније "Веолиа", "МВМ" и "Алтео", али до данас није познато када би требало да почну.

Њемачка је у априлу 2022. замрзнула пројекте у Републици Српској укупне вриједности око 105 милиона евра, а у августу 2023. су се у потпуности повукли.

Како је раније наведено за РСЕ из Амбасаде Њемачке у Сарајеву, "тешко би било објаснити" њемачким пореским обвезницима зашто подржавају "значајном сумом ентитет који, према изјавама његовог предсједника, отворено размишља о изласку из Босне и Херцеговине".

Још један пројекат који није далеко одмакао од најава у медијима је тзв. "енергетска заједница" РС и Мађарске.

Како је Додик навео у изјави мађарским медијима у новембру 2022., Орбан је на њиховом састанку предложио формирање балканске енергетске заједнице, у којој би Република Српска Мађарској слала вишак електричне енергије, а заузврат добијала нафту и нафтне деривате.

План Републике Српске је да извози вишак електричне енергије у Мађарску. Заузврат би од те државе, Српска добијала нафту и нафтне деривате.

У исту причу је наводно требало да буде укључена и Србија.

Министар енергетике и директор Електропривреде РС су тада потврдили за РСЕ да се разговарало о регионалној енергетској асоцијацији, како су је назвали, али даље од разговора се по свему судећи није одмакло.

У позадини приче о пријатељству са мађарским врхом и загрљају пред камерама, у штурим информацијама постало је доступно да је Република Српска тражила и помоћ од Мађарске да би могла да испуњава буџетске обавезе.

РС се до сада задужила и код државне Извозно-увозне банке (ЕXИМ) Мађарске, у два наврата, за укупно 140 милиона евра намијењених за финансирање буџетског дефицита и рефинансирање дијела дуга.

Прво задужење од 110 милиона евра било је у децембру 2022. године уз рок отплате на 10 година, фиксну камату од пет процената и једногодишњу одгоду плаћања.

Друго задужење код ЕXИМ банке од 30 милиона евра услиједило је готово годину касније, у септембру 2023. године, под истим условима као претходни кредит.

То је практично једино задужење Републике Српске из земље која је чланица ЕУ, након што су САД у јулу прошле године пооштриле санкције против цијелог врха Републике Српске због сецесионистичког и антидејтонског дјеловања.

Власти Мађарске и Република Српска званично ниједном нису говорили да постоје било какви преговори око позајмица. Информације су биле доступне тек након што су одлуке објављене у Службеном гласнику Републике Српске. 

слободнаевропа фото: Небојша Колак/РФЕ/РЛ