Нова поскупљења на помолу, храна већ постала луксуз

Животне намирнице поскупиле су свуда. Луксуза и малих задовољстава већина се већ одрекла, а живот се свео на калкулисање од првог до првог.

За разлику од политичких брига како најбоље удомити блиске пријатеље и родбину, грађани Босне и Херцеговине свакодневно брину како преживјети из мјесеца у мјесец. Живот је све скупљи, а новчаници све тањи.

Животне намирнице поскупиле су свуда. Луксуза и малих задовољстава већина се већ одрекла, а живот се свео на калкулисање од првог до првог.

“Цијене су ужасне. Ево и ја, дијаспора, али не класична дијаспора, ужасно је скупо и ја не знам како грађани преживљавају овдје”, “Људи се морају свега одрицати, много штошта, да би уствари могли задовољити основне животне потребе, школовање дјеце, храну и то што је нужно за преживљавање”, “Не може се издржати. Нема економије која би то издржала и која би нешто направила зато што морало прво искоријенити корупцију, а знате како је то. Ништа се не може овдје, чини ми се, више”, кажу нам грађани.

Добром вољом трговаца, акција закључавања цијена основних намирница још је на снази. Иако се списак прилагођава, то није довољно, јер системског рјешења још нема.

“Сада се тај списак мало проширио, мало су се квалитетнији производи нашли међу тим производима с нижим цијенама. Можда то сада има неког ефекта, нажалост недовољно и нажалост то је премало”, навела је Лејла Чаушевић Сућеска из Синдиката радника БиХ.

Једној просјечној породици само за храну потребно је око 1.500 КМ уколико би да се храни иоле нормало и квалитетно. С обзиром на то да већина живи са минималним примањима, прибјегава се јефтнијим намирницама те мање квалитетном месу, воћу и поврћу.

“Ми се одричемо свог здравља и живота у своје и име своје дјеце. Ми када узмемо у обзир да једна просјечна плата треба да се прехрани једна четверочлана породица, морамо се упитати јесмо ли сведени на неки ниво роба”, мишљења је Марин Баго из Удружења за заштиту потрошача у Мостару.

Износ потрошачке корпе расте из мјесеца у мјесец. Једна просјечна плата не може покрити ни половину тог износа, одрицања су велика, а рјешења је све мање.

“Рјешење је једино да се раде два посла и то је то”, даље наводе грађани.

Грађани се сналазе на све начине, власт подузима мало или ништа, а економски стручњаци кажу да ће се постепени раст цијена наставити.

“Ево и ових дана то се догађа са поскупљењима пекарских производа за што нема реалног оправдања, дешавало се и раније са поскупљењима многих других производа и услуга и док то неко не заустави, то ће се наставити догађати”, упозорио је економски стручњак Игор Гавран.

Притисак на кућни буџет према свему судећи се неће смањити, а уз сва досадашња одрицања, каиш се више не може стегнути. Док се чекају системска рјешења, храна нам постаје луксуз.

(Н1) Фото: Геттy Имагес