Америка сутра бира предсједника и чланове Конгреса

Победник ц́е четири године служити у Белој куц́и, почев од јануара 2025. године.

Американци ће сутра изаћи на биралишта како би изабрали новог председника Сједињених Америчких Држава, али ће гласати и за чланове Конгреса, који играју кључну улогу у доношењу закона.

Победник ц́е четири године служити у Белој куц́и, почев од јануара 2025. године.

Председник има овлашц́ење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом кад је реч о усвајању закона.

На светској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, наводи Би-Би-Си (ББЦ).

Две главне странке номинују председничке кандидате, који су претходно изабрани на страначким предизборима.

Бивши председник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале. 

Постао је званични републикански кандидат на партијској конвенцији у Милвокију.

Трамп је за свог потпредседника изабрао сенатора из Охаја, Џеј Ди Венса.

Потпредседница САД Камала Харис придружила се трци за Белу кућу након што је актуелни председник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате. 

Њен потпредседник је гувернер Минесоте Тим Валц.

Победник председничких избора у САД није особа која добије највише гласова широм земље. Свака од 50 држава држава има одређени број гласова такозваног електорског колеџа, делимично заснованог на броју становника. 

Електора има укупно 538, а победник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова. Све државе, изузев две, имају правило да победник узима све електорске гласове.

Вец́ина држава се у великој мери нагиње ка једној или другој страни, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било који од кандидата могао да победи. Оне су познате као неодлучне или "свинг" државе.

Могуц́е је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен.

Већина америчких држављана од 18 или више година старости имају право гласа на председничким изборима.

Све државе осим Северне Дакоте захтевају од људи да се региструју како би могли да гласају.

Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када они морају да се региструју.

Рано гласање у неким државама, укључујући кључне државе Џорџију и Северну Каролину, већ је у току.

Бирачи ће сутра, такође, бирати нове чланове Конгреса - дома у којем се усвајају закони.

Бира се свих 435 посланика доњег дома - Представничког дома Конгреса, чији је мандат две године, као и 35 од стотину чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.

Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње. 

Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.

Ова два дома доносе законе и могу контролисати планове Беле куће уколико се странка која контролише било који од два дома не слаже са председником.

Обично се победник проглашава у ноц́и избора, али је 2020. године било потребно неколико дана да се преброје сви гласови.

Период након избора је познат као транзиција, у случају да дође до промене председника.

Новој администрацији то даје времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат.

Председник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама здања Капитола у Вашингтону.

(Тањуг) Фото: Геттy Имагес