Милован Јовановић: Избори у САД кључни за будућност земље

При­ли­ком избо­ра пред­сед­ни­ка би­ра­чи у САД се пренствено ин­те­ре­су­ју за до­ма­ћа пи­та­ња, од ко­јих су на­ј­ва­жни­ја еко­но­ми­ја, без­бед­ност, здра­в­ство, пра­во на або­р­тус, ими­гра­ци­ја и очување де­мо­кра­ти­је. Спо­љ­на по­ли­ти­ка им је у дру­гом пла­ну, па та­ко ра­то­ви у Укра­ји­ни, Га­зи и Либа­ну са­мо де­ли­ми­ч­но, го­то­во ми­ни­мал­но, ути­чу и на ка­м­па­њу и ко­на­ч­но опре­де­љи­ва­ње при­ли­ком гла­са­ња.

Аме­ри­ка­н­ци ће 5. но­ве­м­бра иза­ћи на би­ра­ли­шта да одлу­че о бу­ду­ћ­нос­ти сво­је зе­мље.

При­ли­ком избо­ра пред­сед­ни­ка би­ра­чи у САД се пренствено ин­те­ре­су­ју за до­ма­ћа пи­та­ња, од ко­јих су на­ј­ва­жни­ја еко­но­ми­ја, без­бед­ност, здра­в­ство, пра­во на або­р­тус, ими­гра­ци­ја и очување де­мо­кра­ти­је. Спо­љ­на по­ли­ти­ка им је у дру­гом пла­ну, па та­ко ра­то­ви у Укра­ји­ни, Га­зи и Либа­ну са­мо де­ли­ми­ч­но, го­то­во ми­ни­мал­но, ути­чу и на ка­м­па­њу и ко­на­ч­но опре­де­љи­ва­ње при­ли­ком гла­са­ња.

Пред­сто­је­ћи пред­сед­ни­ч­ки избо­ри у САД пред­ста­вља­ју не са­мо избор но­вог ли­де­ра већ и ре­фе­ре­н­дум о уло­зи Аме­ри­ке у све­ту.

Ови избо­ри ће, та­ко­ђе, те­сти­ра­ти чвр­сти­ну аме­ри­ч­ког по­ли­ти­ч­ког си­сте­ма и вла­да­ви­ну пра­ва. Кан­ди­да­ти су усме­ри­ли сво­је на­по­ре на не­ко­ли­ко кљу­ч­них др­жа­ва, по­зна­тих као „сwи­нг ста­те“, по­пут Ари­зо­не, Не­ва­де, Ми­чи­ге­на, Вис­ко­н­си­на, Пе­н­си­л­ва­ни­је, Се­ве­р­не Ка­ро­ли­не и Џо­р­џи­је, где се во­ди же­сто­ка бо­р­ба за 270 еле­к­то­р­ских гла­со­ва по­тре­б­них за ула­зак у Бе­лу ку­ћу. Број нео­длу­ч­них би­ра­ча би­ће одлу­чу­ју­ћи фа­к­тор у овој изу­зе­т­но за­ни­мљи­вој и неи­зве­сној тр­ци.

Си­туа­ци­ја у зе­мљи је обе­ле­же­на ду­бо­ким по­ли­ти­ч­ким по­де­ла­ма, што до­дат­но ко­м­пли­ку­је избор­ну ута­к­ми­цу. По­ли­ти­ка САД у обла­сти­ма вештачке ин­те­ли­ге­н­ци­је, на­но­те­х­но­ло­ги­је, еле­к­три­ч­них во­зи­ла, ре­т­ких ме­та­ла, нао­ру­жа­ња, кли­мат­ских про­ме­на и спо­љ­не по­ли­ти­ке не­ће ути­ца­ти само на аме­ри­ч­ко дру­штво, већ ће има­ти да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­це у це­ло­ку­п­ној ме­ђу­на­род­ној аре­ни. Стра­те­шке одлу­ке но­вог пред­сед­ни­ка у овим обла­сти­ма мо­гу ум­но­го­ме про­ме­ни­ти гло­бал­ни ба­ланс сна­га.

По­ла­ри­за­ци­ја и последице

Из­ме­ђу 2016. и 2024. го­ди­не аме­ри­ч­ко дру­штво је до­жи­ве­ло знат­ну по­ла­ри­за­ци­ју. Не­ко­ли­ко фа­к­то­ра је до­при­не­ло овом фе­но­ме­ну.
Ка­м­па­ња 2015. и избо­ри 2016. го­ди­не, ко­ји су До­на­л­да Тра­м­па до­ве­ли на вла­ст, иза­зва­ли су оштре по­де­ле ме­ђу би­ра­чи­ма. Ње­го­ва агресивна ре­то­ри­ка, по­пу­ли­зам, при­ми­ти­ви­зам, про­мо­ци­ја на­си­ља и не­мо­ра­ла, као и тео­ри­је за­ве­ре до­дат­но су по­де­ли­ли дру­штво и уси­ја­ли стра­сти.

Дру­штве­не мре­же су пос­та­ле цен­трал­но ме­сто за ра­з­ме­ну ин­фо­р­ма­ци­ја, че­сто де­зи­н­фо­р­ма­ци­ја, што је са­мо ума­њи­ва­ло то­ле­ра­н­ци­ју, распламса­ва­ло мр­жњу и по­ве­ћа­ва­ло по­ла­ри­за­ци­ју. Пи­та­ња по­пут ра­сне пра­в­де и ими­гра­ци­је пос­та­ла су та­ч­ке су­ко­ба, а пан­де­ми­ја ко­ви­да 19 до­дат­но је на­гла­си­ла пос­то­је­ће ра­зли­ке. Ко­м­би­на­ци­ја ових фа­к­то­ра ре­зу­л­ти­ра­ла је ду­бљим и сло­же­ни­јим дру­штве­ним ја­зом, оте­жа­ва­ју­ћи успоставља­ње ди­ја­ло­га, про­на­ла­же­ње ко­м­про­ми­са и за­јед­ни­ч­ких ре­ше­ња.

Да­нас је по­ла­ри­за­ци­ја у Аме­ри­ци сли­ч­на, ако не и го­ра, не­го ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, кад су дру­штве­не и по­ли­ти­ч­ке тен­зи­је би­ле на врху­н­цу.

Ути­цај кампање

Истра­жи­ва­ња, ан­ке­те, де­ба­те, ква­ли­тет кан­ди­да­та и идео­ло­шки ста­во­ви су ире­ле­ван­т­ни за ис­ход избо­ра. Се­ти­мо се са­мо 2022. и „ми­д­те­р­м­са“, када су све ан­ке­те, истра­жи­ва­чи и ана­ли­ти­ча­ри на­ја­вљи­ва­ли цр­ве­ни та­лас и три­ју­мф ГОП и за Се­нат и за Пред­став­ни­ч­ки дом. Пред избо­ре 2016. сви су пре­дви­ђа­ли и уна­пред сла­ви­ли убед­љи­ву по­бе­ду Хи­ла­ри Кли­н­тон. За избо­ре 2012. го­то­во све ан­ке­те су ука­зи­ва­ле на по­бе­ду Ми­та Ро­м­ни­ја над Оба­мом. Све то на­ј­бо­ље све­до­чи о бе­сми­слу истра­жи­ва­ња и ан­ке­та.

Два кан­ди­да­та се ра­зли­ку­ју по стру­к­ту­ри ли­ч­нос­ти, вред­нос­ти­ма, обра­зо­ва­њу, мо­ра­лу и ети­ци, као и по сво­јим пла­т­фо­р­ма­ма и ви­зи­ји бу­ду­ћ­нос­ти Аме­ри­ке.

До­на­лд Тра­мп ну­ди све и од­мах, не­реал­на обе­ћа­ња, док исто­вре­ме­но ума­њу­је реал­ност иза­зо­ва с ко­ји­ма се зе­мља суо­ча­ва. То­ком пре­ди­збор­не ка­м­па­ње за Тра­м­па је на­ј­ва­жни­ја те­ма би­ла еко­но­ми­ја. Стал­но је на­гла­ша­вао ва­жност еко­но­м­ског ра­ста, сма­ње­ња по­ре­за и по­др­шке ма­лим пре­ду­зе­ћи­ма. Твр­ди да је еко­но­м­ска по­ли­ти­ка до­ве­ла до успе­ха то­ком ње­го­вог ман­да­та и да би се тај тре­нд на­ста­вио ако по­но­во пос­та­не пред­сед­ник.

Ха­ри­со­ва ак­це­нат ста­вља на со­ци­јал­ну пра­в­ду, або­р­тус, пра­ва ма­њи­на, рав­но­прав­ност и ре­фо­р­му пра­во­су­ђа. Исти­че по­тре­бу за про­ме­на­ма у си­сте­ми­ма ко­ји угро­жа­ва­ју пра­в­ду и јед­на­кост, као и ва­жност при­сту­па здра­в­стве­ним услу­га­ма за све гра­ђа­не. Ове две те­ме представља­ју кљу­ч­не ра­зли­ке у при­сту­пи­ма оба кан­ди­да­та и одра­жа­ва­ју њи­хо­ве по­ли­ти­ч­ке прио­ри­те­те.

Ови избо­ри би мо­гли има­ти ве­ли­ке по­сле­ди­це не са­мо за аме­ри­ч­ку по­ли­ти­ку и дру­штво већ и чи­тав свет. Но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја би се дру­га­чи­је могла по­на­ша­ти у без­бед­но­сној, еко­но­м­ској, здра­в­стве­ној, ми­гран­т­ској и кли­мат­ској по­ли­ти­ци. Упра­во због то­га мо­же­мо оче­ки­ва­ти и про­ме­не у пра­во­су­д­ном си­сте­му, укљу­чу­ју­ћи ре­фо­р­ме у по­ли­ци­ји и бо­р­бу про­тив си­сте­м­ског ра­си­з­ма.

Спо­љ­на политика

До­на­лд Тра­мп и Ка­ма­ла Ха­рис пред­ста­вља­ју су­про­т­ста­вље­не ви­зи­је уло­ге САД у све­ту. Тра­мп, би­в­ши пред­сед­ник, че­сто исти­че ко­н­це­пт изолацио­ни­з­ма, на­гла­ша­ва­ју­ћи по­ли­ти­ку „Аме­ри­ка на пр­вом ме­сту“. Он сма­тра да би САД тре­ба­ло да сма­ње сво­је ан­га­жо­ва­ње у конфликтима широм све­та и усред­сре­де се на уну­тра­шње про­бле­ме, а тр­го­вин­ски спо­ра­зу­ми би тре­ба­ло да бу­ду усме­ре­ни на за­шти­ту аме­ри­ч­ких ра­д­ни­ка.

С дру­ге стра­не, Ка­ма­ла Ха­рис, ак­туе­л­на пот­пред­сед­ни­ца, ви­ди Аме­ри­ку као при­род­ног ли­де­ра у гло­бал­ним пи­та­њи­ма. Она се за­ла­же за опре­зни ин­те­р­ве­н­цио­ни­зам и ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак за­сно­ван на за­ко­ну, ве­ру­ју­ћи да САД тре­ба ак­ти­в­но да се укљу­че у бо­р­бу про­тив климат­ских про­ме­на, за­шти­ту љу­д­ских пра­ва и по­др­шку де­мо­крат­ским по­кре­ти­ма ши­ром све­та. Она на­гла­ша­ва ва­жност ди­пло­мат­ских од­но­са и му­л­ти­ла­те­рал­них ини­ци­ја­ти­ва, осла­ња­ју­ћи се на спо­љ­ну по­ли­ти­ку свог прет­ход­ни­ка Ба­ра­ка Оба­ме.

Оба­ми­на спо­љ­на по­ли­ти­ка, де­фи­ни­са­на огра­ни­че­но­шћу аме­ри­ч­ког ути­ца­ја, преу­сме­ри­ла је прио­ри­те­те са Евро­пе на Блис­ки и Да­ле­ки исток. Овај при­ступ омо­гу­ћио је Ру­си­ји да се пр­ви пут од се­да­м­де­се­тих го­ди­на ета­бли­ра као зна­ча­јан играч у ре­гио­ну, што је ку­л­ми­ни­ра­ло ане­к­си­јом Крима 2014.

Изос­та­нак аде­кват­ног од­го­во­ра, та­к­ти­зи­ра­ње, то­ле­ри­са­ње, ска­ре­дан и по­ра­жа­ва­ју­ћи од­нос Оба­ми­ног ти­ма пре­ма та­да­шњој ру­ској интервенци­ји до­ве­ли су до то­га да Ру­си­ја до­дат­но по­ја­ча сво­је спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је усме­ре­не на де­ста­би­ли­за­ци­ју и сла­бље­ње Евро­пе и наруша­ва­ње тран­са­тлан­т­ских ве­за. Фи­на­ле то­га је бру­тал­на агре­си­ја на Укра­ји­ну 2022. Ра­зли­ке у по­ли­ти­ка­ма Тра­м­па и Ха­ри­со­ве си­гу­р­но ће ути­ца­ти на бу­ду­ћ­ност аме­ри­ч­ке спо­љ­не по­ли­ти­ке.

Тра­мп, ко­ји је на­ј­ста­ри­ји пред­сед­ни­ч­ки кан­ди­дат у исто­ри­ји и пр­ви би­в­ши аме­ри­ч­ки пред­сед­ник осуђен за кри­ви­ч­но де­ло, ни­је оду­стао од кан­ди­да­ту­ре за пред­сед­ни­ка, што на­ме­ће пи­та­ња о ин­те­гри­те­ту по­ли­ти­ч­ког си­сте­ма и бу­ду­ћ­нос­ти аме­ри­ч­ке де­мо­кра­ти­је. Ње­го­ве при­ста­ли­це га ви­де као жр­тву по­ли­ти­ч­ке ре­пре­си­је, док про­ти­в­ни­ци ука­зу­ју на прав­не пре­пре­ке. Уко­ли­ко би победио, то би би­ло пр­ви пут у ви­ше од 120 го­ди­на да пред­сед­ник има два ман­да­та ко­ји ни­су ве­за­ни. Гро­вер Кли­вле­нд је је­ди­ни у исто­ри­ји САД ко­ји је имао два не­ве­за­на пред­сед­ни­ч­ка ман­да­та.

Ка­ма­ла Ха­рис, ће­р­ка Ја­ма­ј­ка­н­ца и Ин­ди­ј­ке, одлу­чи­ла је да се кан­ди­ду­је на­кон што је Џо Ба­ј­ден на­ја­вио по­вла­че­ње из избор­ног про­це­са. Свој по­ли­ти­ч­ки пут је за­по­че­ла као ту­жи­те­љ­ка у Сан Фра­н­цис­ку. Као ту­жи­те­љ­ка Ка­ли­фор­ни­је се од 2011. до 2017. иста­кла по бо­р­би за пра­в­ду и рефо­р­ми за­тво­р­ског си­сте­ма. У Се­на­ту, чи­ји је члан би­ла од 2017, прио­ри­тет су јој би­ле ре­фо­р­ма ими­гра­ци­је и здра­в­стве­не за­шти­те. Пре че­ти­ри године пос­та­ла је пр­ва же­на пот­пред­сед­ник САД и пр­ва осо­ба афроа­зи­ј­ског по­ре­кла на тој по­зи­ци­ји. Ње­на кан­ди­да­ту­ра си­м­бо­ли­зу­је про­ме­ну и ин­клу­зи­ју у аме­ри­ч­кој по­ли­ти­ци.

Ути­цај на гло­бал­ну политику

Тра­м­пов три­ју­мф би иза­звао да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­це и ути­цао на гео­по­ли­ти­ч­ку рав­но­те­жу, као и на од­но­се САД ка­ко са са­ве­зни­ци­ма, та­ко и с про­ти­в­ни­ци­ма.
Тра­мп је ли­дер окре­нут ка уну­тра и про­ти­в­ник је ко­ле­к­ти­в­не без­бед­нос­ти аме­ри­ч­ких са­ве­зни­ка, док је Ка­ма­ла Ха­рис про­то­тип аме­ри­ч­ког председ­ни­ка ко­ји ве­ру­је у рад са са­ве­зни­ци­ма.

Тра­м­по­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја је на­ру­ши­ла тран­са­тлан­т­ске од­но­се, ума­њи­ла уло­гу САД у све­ту, до­ве­ла Аме­ри­ку до не­до­вр­ше­них ме­ђу­на­род­них спо­ра­зу­ма и не­пре­дви­ди­вих реа­к­ци­ја на гло­бал­не кри­зе, укљу­чу­ју­ћи ми­гра­ци­је и кли­мат­ске про­ме­не.

Ха­ри­со­ва би ве­ро­ват­но на­ста­ви­ла ли­ни­ју Ба­ј­де­но­ве ад­ми­ни­стра­ци­је, на­гла­ша­ва­ју­ћи му­л­ти­ла­те­рал­ну са­ра­д­њу и ак­ти­в­ну уло­гу САД у међународним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. Исто­ри­ј­ски, ова­кав при­ступ је Сје­ди­ње­не Др­жа­ве чи­нио ли­де­ром у све­ту и омо­гу­ћа­вао ја­ча­ње са­ве­зни­штва са евро­п­ским и ази­ј­ским пар­т­не­ри­ма.

Од­нос пре­ма Ки­ни, Ру­си­ји и ЕУ

Ис­ход но­ве­м­ба­р­ских избо­ра ре­фле­к­то­ва­ће се и на су­ко­бе у Укра­ји­ни и на Блис­ком исто­ку. И код де­мо­кра­та и код ре­пу­бли­ка­на­ца пос­то­ји ди­ле­ма да ли би САД тре­ба­ло да сву па­жњу, сна­гу, ене­р­ги­ју и ре­су­р­се усме­ре на Ази­ју уме­сто на Евро­пу и Блис­ки исток, с об­зи­ром на ра­сту­ће напетос­ти и по­тре­бу за од­бра­ном Та­ј­ва­на од ки­не­ских пре­тен­зи­ја. Тра­мп кри­ти­ку­је тре­ну­т­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју, исти­чу­ћи да са­ве­зни­ци че­сто не пре­по­зна­ју вред­ност аме­ри­ч­ке во­ј­не по­др­шке. Иа­ко је то­ком Ба­ј­де­но­вог ман­да­та за­бе­ле­жен зна­тан на­пре­дак, укљу­чу­ју­ћи дос­ти­за­ње циља од два од­сто БДП за од­бра­ну од стра­не 23 чла­ни­це НА­ТО, Тра­мп и да­ље ве­ру­је да Евро­пља­ни иско­ри­шћа­ва­ју САД.

Ко­н­це­пт евро­п­ске стра­те­шке ау­то­но­ми­је остао је и оста­ће, ка­ко ства­ри сто­је, са­мо на ни­воу ра­спра­ва и ра­з­ма­тра­ња, док ко­н­кре­т­ни ко­ра­ци ка ње­го­вој реа­ли­за­ци­ји изос­та­ју.

С дру­ге стра­не, Ба­ј­де­но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја је би­ла по­све­ће­на ја­ча­њу са­ра­д­ње из­ме­ђу САД и ЕУ, пре­по­зна­ју­ћи ва­жност за­јед­ни­ч­ког делова­ња у кљу­ч­ним обла­сти­ма по­пут еко­но­ми­је, без­бед­нос­ти и кли­мат­ских про­ме­на.

Иа­ко је пот­пред­сед­ни­ца Ха­рис на ди­пло­мат­ској сце­ни би­ла го­то­во не­ви­дљи­ва, њен са­ве­т­ник Фи­лип Го­р­дон пру­жа си­гу­р­ност аме­ри­ч­ким партнерима. Го­р­дон има бо­га­то иску­ство у евро­п­ским по­сло­ви­ма, а кра­си га пра­г­ма­ти­чан при­ступ ко­ји се те­ме­љи на рав­но­те­жи из­ме­ђу си­ле и ди­пло­ма­ти­је и избе­га­ва­њу во­ј­не ин­те­р­ве­н­ци­је.

Крај јед­не ере

Оса­м­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка Ро­на­лд Ре­ган је по­пу­ла­ри­зо­вао мо­де­р­ни­за­ци­ју аме­ри­ч­ке вој­ске, укљу­чу­ју­ћи ње­не ну­клеар­не способнос­ти. Ре­ган је ве­ро­вао у аме­ри­ч­ку изу­зе­т­ност и вред­нос­ти ко­је је ње­го­ва зе­мља тре­ба­ло да про­мо­ви­ше ши­ром све­та. Тра­мп је ову иде­ју ба­на­ли­зо­вао.

Ње­гов ула­зак у ре­пу­бли­кан­ску избор­ну аре­ну 2015. обе­ле­жен је ни­зом ра­ски­да с ко­н­сен­зу­сом ко­ји је ду­го прео­вла­да­вао из­ме­ђу две глав­не стран­ке о ме­сту и уло­зи САД у све­ту.

Тај ко­н­зе­р­ва­ти­в­ни ин­те­р­на­цио­на­ли­зам се за­сни­вао на отво­ре­ним тр­жи­шти­ма, во­ј­ној си­ли, ко­ја је га­ран­то­ва­ла мир, отво­ре­нос­ти за ими­гра­ци­ју и подр­шци са­ве­зни­ци­ма. Инау­гу­ри­сао га је ре­пу­бли­кан­ски пред­сед­ник Два­јт Ај­зе­н­хауер (1953-1961), а ве­ли­ки по­бед­ник Хла­д­ног ра­та Ро­на­лд Ре­ган (1981-1989) пос­тао је ње­го­ва пе­р­со­ни­фи­ка­ци­ја.

Овај ци­клус се за­вр­ша­ва с нео­ко­н­зе­р­ва­ти­в­ци­ма, ко­ји су Ре­га­но­вом ле­к­си­ко­ну до­да­ли као ци­љ де­мо­кра­ти­за­ци­ју све­та, пред­ста­вље­ну као гаранци­ју ста­би­л­нос­ти ко­ја ће на кра­ју оја­ча­ти ин­те­ре­се САД.

Ова стру­ја, чи­ји су по­бор­ни­ци би­ли Буш, Че­ј­ни, Ра­м­с­фе­лд, Ра­јс, Пауел, Ка­рд, Ме­ке­јн, Во­л­фо­виц, Хед­ли, Те­нет и Бо­л­тон, ста­ја­ли су иза ин­ва­зи­је на Ав­га­ни­стан 2001. го­ди­не, а за­тим на Ирак 2003. го­ди­не - обе изве­де­не у име овог идеа­ла и пр­во­би­т­но по­др­жа­не од ве­ћи­не де­мо­крат­ских чла­но­ва Ко­н­гре­са. За­др­жа­ва­ње Ро­бе­р­та Ге­ј­т­са на ме­сту ми­ни­стра од­бра­не, из­ме­ђу ре­пу­бли­кан­ске ад­ми­ни­стра­ци­је Џо­р­џа В. Бу­ша (2001-2009) и де­мо­крат­ске ад­ми­ни­стра­ци­је Ба­ра­ка Оба­ме, би­ла је јед­на од по­след­њих ма­ни­фе­ста­ци­ја истра­ј­нос­ти овог ин­те­р­на­цио­на­ли­сти­ч­ког ко­н­сен­зу­са.

Пр­ва же­на на че­лу САД

До­шло је вре­ме да ко­р­ми­ло на­ј­мо­ћ­ни­је зе­мље све­та преу­з­ме же­на. Ка­ма­ла Ха­рис је за­слу­жи­ла да пос­та­не пр­ва у аме­ри­ч­кој исто­ри­ји ко­ја ће се­де­ти у Овал­ном ка­би­не­ту. Ње­на по­бе­да би си­м­бо­ли­зо­ва­ла не са­мо исто­ри­ј­ски иско­рак већ и вра­ћа­ње по­ве­ре­ња, ста­би­л­нос­ти и је­дин­ства у аме­ри­ч­ку по­ли­ти­ку.
Кра­ј­њи је мо­ме­нат да се зау­ста­ви вр­тлог по­де­ла, стра­ха, па­ни­ке, за­ве­ра и ла­жи ко­ји је пре де­вет го­ди­на по­кре­нуо До­на­лд Тра­мп.

(Курир) Фото: Скyнеwс