Избјегла смрт: Била на клупи неколико секунди пред пад

Жена (45) из Степановићева код Новог Сада једна је од преживелих који су пуком срећом избегли велику трагедију на Железничкој станици Нови Сад, а она је описала све детаље кобног дана.

Подсетимо, у петак је неколико минута пре поднева дошло до трагедије када се обрушила надстрешница на улазу у зграду станице. Из за сада непознатог разлога, у секунди је пала бетонска надстрешница тешка неколико тона и поклопила путнике који су чекали превоз.

Испод рушевина више од 80 спасилаца извукли су тела жртава, а бројка црна - 14 страдалих међу њима и деца.

- Сам Бог ме је спасао. Нико други, верујте. Кренула сам то јутро по неке потрепштине у Нови Сад, као што обично и радим. Дошла сам на станицу прекјуче око 11.25 часова и села на једну од клупица. Делила сам је са једним старијим човеком. Седим и размишљам да ли сам купила сир, погледам у кесу и видим да нисам. Устанем, па онда седнем, помислим ко ће се сад враћати опет на пијацу и то због сира, али опет нешто ме копка и одлучим да ипак пропустим тај аутобус и да одем оним касније - каже саговорница док су јој очи видљиво отекле од плакања и наставља:

- Одем до пијаце. Купим домаћи сир и прилазим станици, а оно као да сам у неком филму. Окрећем се око себе, сирене се чују, чујем јаукање, дозивање, болно запомагање - наводи она.

Према њеним речима, све што је урадила јесте да су јој испале кесе са намирницама које је држала у обе руке.

- Све што сам видела јесте да падам. О Боже, могла сам да погинем. Седела сам ту испод пре неколико тренутака. Пребледела сам, знам да ме је неки човек придржао. Питао ме је да ли сам добро, нисам му ништа рекла, хтела сам али глас нисам могла да пустим - каже у једном даху она описујући њен шок након што је видела рушевине испред странице.

- Ја се не сећам како сам после дошла кући. После ми је муж причао да се плашио да сам настрадала јер му се нисам јављала на телефон, а рекла сам му да чекам аутобус и да долазим. Није знао да сам се вратила по сир. Ишао је да ме тражи, преживео је агонију.

Са кнедлом у грлу каже да је познавала настрадале комшије Ђуру Швоњу (75) и тинејџера Немању Комара (17).

- Жао ми је што је дошло до овога, ово није смело да се деси. Бог их је узео себи са разлогом, иако смо ми сви неутешни и мислимо да је ово велика неправда. Нико није смео да страда - каже он док брише сузе са надутог лица.

Како је рекла плаче од прекјуче, не може да се смири.

- Трудим се да не мислим о трагедији, али то је јаче од мене. Не могу, а да не мислим и на ту децу која су страдала. Видела сам њихове слике на вестима, трчкарале су око клупица. Сећам се, деда је опомињао девојчицу да буде у његовој близини да не излетела на коловоз. Бринуо је... Све те слике су ми пред очима. Нисам спавала, плашим се да заспим - каже она на крају разговора.

(Блиц) Фото: МУП