БиХ вапи за радницима, млади не желе физичке послове

Некада није било довољно радних мјеста у БиХ, а онда су проблем постале мале плате. Стотине хиљада људи је због тога, али и због лоших услова рада, отишло из државе. Сада је ситуација другачија. Послодавци вапе за радницима, а нове генерације као да јасно поручују да не желе радити физичке послове.

Наставља се одлазак радне снаге из БиХ, а на бројним објектима стоји натпис ”Тражимо радника или радницу”. Према анализи тржишта 63% послодаваца има потребу за новим запосленицима. Најтраженији су радници у цалл центрима, потом продавачи, комерцијалисти, возачи, занатлије.

“Недавно смо имали примјер хиљаду евра се нуди грађевинцима плата и нису могли наћи раднике. Страни држављани су ангажовани. Знамо кад се пруга радила ко су били радници. Да не говорим о многим фабрикама које су у тешкој ситуацији. Свакодневно имамо одлив и грађани одлазе”, каже Мирхуниса Зукић, предсједница Уније за одржив повратак и избјеглице.

Многи огласи тако не получе очекиваним резултатом, нарочито када су у питању физички послови.

“Ја сам у станоградњи, тражио сам екипу да очисте око зграде. Дневница 100 КМ за тако обичан посао није била привлачна људима. Није хтио нико ни да се јави са бироа за минималну плату од хиљаду плус доприноси. Ми смо дошли у ситуацију да је млада генерација препознала да је једино исплативо ући у партију повезати се са људима који су у администрацији, купити диплому ништа не радити и имати плату”, подијели је своје искуство економски аналитичар Зоран Павловић.

Но, значајан дио и оних који су запослени нису задовољни платама због чега напусте државу. Послодавци кажу да је рјешење за то у промовисању програма преквалификација и доквалификација, али и смањење оптерећења привреде. Према подацима Агенције за статистику послодавци су бироима за запошљавање пријавили да им је потребно преко пет хиљада радника.

“Мислим да имамо јако добре компаније, интернационалне компаније које раде у БиХ са јако високим платама, само можда ти млади немају информације шта се све нуди. Поред потребног ангажмана свих људи који су на бироима, други дио којим ћемо се морати суочити је већи ангажман страних радника. Ако Словенија има 100 хиљада, у Хрватској 200 хиљада радних дозвола. БиХ зато не може бити на пет хиљада дозвола, колико је било у прошлој и овој години”, наглашава Суад Ећо, директор компаније Ећо Цомпанy.

Ове године одобрено је шест хиљада радних дозвола: Најчешће за раднике из Турске, Бангладеша, Индије и Филипина.

“Дјеца су научила да раде на компјутеру и рачунају да је то једини посао који се исплати. Данас ако хоћете да нађете квалитетног мајстора за струју, воду тешко ћете га наћи. Ако успијете, онда ћете га чекати, а онда нећете ни питати колико кошта платит ћете колико тражи”, сматра Павловић.

Осим одласка радне снаге због пада наталитета ситуација би могла бити драматично лоша наредних година јер негативан природан прираштај значи и све старије становништво. Прогнозе кажу да ће БиХ до 2070. године имати милион и по становника од чега ће 40% бити старије од 65 година.

(Н1) Фото: Илустрација