Како су преварени купци станова у Бањалуци

Боро Маринковић (75) је прије пет година купио стан у новоградњи и уредно га платио, у кешу, али је и данас бескућник. Овај Бањалучанин није једина жртва бескрупулозних превараната, који су се представљали као инвеститори.

Власници на брзину отворених “ташна машна” фирми су прије 20-так година, често без марке у џепу, започињали мисију изградње зграда и продаје станова.

Како објашњава саговорник Српскаинфо и грађевинске бранше, рецепт је био прилично једноставан. Прво се инвеститори са власником парцеле на којој желе градити договоре да им он да плац у замјену за један или више станова у будућој згради.

Онда слиједи хипотекарни кредит у банци и, наравно, продаја квадрата које ће тек градити.

У већини случајева све се завршавало како доликује, али забиљежени су и бројни примјери беспризорних превара.

Тако је 2021. Бањалуку и Републику Српску потресла афера “Весели Бријег”. У овом насељу је фирма “Дел инвест” Зорана Делића 2008. понудила на продају 176 станова, а испоставило да за зграду нису имали чак ни грађевинску дозволу. 

Купци су платили позамашне авансе, а неки и комплетну цијену станова, који су , по уговору, требали бити завршени до краја 2009.

Стамбена зграда на Веселом Бријегу никад није завршена, инвеститор Зоран Делић је побјегао из БиХ и годинама није био доступан правосуђу, остао је дужан и држави за порезе, а његова фирма је ликвидирана због дугова. Већина купаца није успјела да врати уложени новац.

Међу преваренима је био и Вељко Куриџа из Оштре Луке. Како је рекао за Српскаинфо, он је платио 10.000 евра аванса за стан који није добио, а новац му је дала његова рођака која скоро цијели живот живи у Швајцарској.

– Најгоре ми је због тога што она не вјерује да се такво нешто може десити: да неко узме новац и ником ништа – рекао је Куриџа.

Куриџа је детаљно објаснио да је добио све могуће пресуде против инвеститора преваранта, али да му то не вриједи ништа, јер не постоји имовина из које може да наплати пресуђена потраживања.

Укратко: остао је и без стана и без новца.

Ни Боро Маринковић с почетка наше приче не може да наплатити најмање 30.000 КМ, колико са каматама износи одштета, коју му, по извршној судској пресуди, мора платити Зоран Милић, власник фирме “Арагоста д.о.о. инжењеринг”.

Овај инвеститор никад није завршио Маринковићев стан, преварио је и неке друге купце станова и наводно нестао, а своју имовину је преписао на чланове породице.

Нису преваре резервисане само за Бањалуку. Афере са непостојећим становима за које су од грађана узети милиони марака, својевремено су потресале и друге градове у РС.

Требиње годинама потресала афера “Агрокоп”. Предузеће “Неимарство” је 2007. године продало 101 неизграђени стан, а потом обуставило радове. Фирма је отишла у стечај, а њен власник Мато Уљаревић је, како су писали медији, “нестао из Требиња”. Уљаревић, међутим, није нестао, само је промијенио адресу: већ годинама је професор на Аритектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањалуци.

И у Добоју је било сличних афера, а једна од њих је изградња зграде “Александрија” из 2002. године. Инвеститор је завршио у затвору, јер је градио илегално, а купци, који су платили станове, нису добили кров над главом. Остали су им само кредити, које су годинама отплаћивали.

Иако и данас већина купаца првог стана купује станове у изградњи, многи су од тог наума одустали, управо из страха да ће плаћати кредит за стан који не постоји.

Зато је Бањалучанин, чије је име познато редакцији Српскаинфо, прије 5 година одлучио да купи завршен стан, по принципу кључ у руке.

– Капарисао сам стан, али у међувремену се на плафону појавила влага. Тражио сам поништење купопродајног уговора због скривеног недостатка, суд је то одбио. Још сам морао да платим више од 2.000 КМ судских трошкова – каже овај Бањалучанин.

Драган Милановић, директор једне престижне агенције за промет некретнинама, каже да нема разлога за бригу и да се афере, које су биле честе прије 15 или 20 година, данас не дешавају.

Тржиште некретнина је, тврди он, сада много уређеније, поготово од 2008. године, када је у Српску уведен нотаријат.

– Има наравно изузетака, а један од најдрастичнијих је случај “Екватор” – каже Милановић.

А случај “Екватор” се развлачи годинама. Власник ове контроверзне бањалучке компаније, Ђорђе Давидовић, познатији као Ђоко Екватор, продао је више од 200 станова у изградњи у 2 зграде у насељу Нови Борик. Рачуна се да је од купаца узео најмање 10 милиона КМ, а станова нема ни на видику.

Једна зграда је завршена само угрубо, а изградња друге није ни почела. Али, градом су почеле да круже приче да ће “Екватор” под стечај, и да несуђени власници станова неће моћи да наплате своја потраживања.

Истовремено, Давидовић је недавно послао непристојну понуду: купцима које је изварао понудио је да сами заврше станове и да од њега не траже ништа, те да, уз то, повуку све тужбе против њега и његове фирме.

Неки су пристали, по принципу дај шта даш. Други не одустају од борбе за правду. А неки несуђени станари зграда у Новом Борику су умрли не дочекавши да уселе у стан, који су поштено платили.

(Српскаинфо) ФОТО: СИНИША ПАШАЛИЋ/РАС СРБИЈА