Грађани се налазе у врзином колу званом живот на кредит

Због сталних поскупљења и раста цијена основних животних намирница, све је теже саставити крај с крајем. И плате и пензије су углавном на граници са минималним па се грађани све чешће одлучују на кредитна задужења да би преживјели мјесец, обезбиједили себи колико толико нормалан живот.

И док нас политичари убјеђују да је Република Српска стабилна и да се овде добро живи, реалност је сасвим другачија. Многи грађани немају уштеђевине јер немају од чега да уштеде због тога што им плате не досежу чак ни цифру потрошачке корпе која за август износи 2 615 КМ, па се спас тражи у такозваним брзим кеш кредитима.

Међутим, ту грађани упадају у замку јер су камате велике па се уплићу у врзино коло звано живот на кредит.

Трошкови живота у Републици Српској из године у годину расту, што значи да је за исте производе и услуге потребно све више новца, често присиљавајући људе да се одрекну других потрепштина или се додатно задуже како би покрили своје издатке.

Ова ситуација доводи до посезања са брзим кредитима јер поскупљења чине да грађани имају све мање средстава за друге потребе осим основних. Из удружења потрошача ДОН Приједор кажу да им се све чешће грађани обраћају за савјет јер тренутно ни плата ни пензија није довољна ни за трећину потрошачке корпе.

"Не можемо их нешто пуно савјетовати осим да се распитају за камате и кредите и да планирају куповине и све остало. Нажалост те најниже пензије нарочито нису довољне да би се могле сервисирати основне кућне потрепштине. Оно о чему посебно морају водити рачуне да те мјесечне рате у неком моменту буду недостижне за њих и онда ће доћи у веће проблеме а свједоци смо да и таквих грађана има“, каже Зоран Петош, Удружење потрошача ДОН Приједор.

Чини се да живот на кредит постаје нова нормалност.

У прилог томе иде податак Републичке агенције за банкарство који каже да су укупни кредити становништва средином ове године износили 4,2 милијарде КМ, од тог броја чак 2,9 милијарди КМ односи се на кредите за општу потрошњу. И коме онда вјеровати, политичарима који кажу да имамо добре плате и стандард или статистици која каже да смо на граници сиромаштва?

„Грађани због високе потрошачке корпе коју не могу у потпуности да покрију од своје плате нису у могућности да финансирају додатне трошкове  без кредита и све то говори да је животни стандард грађана у Републици Српској јако низак и да без обзира што нам свакодневно говоре о стабилности добром животу видимо да грађани све теже живе“, каже Мирјана Орашанин, економиста.

Из удружења економиста СWОТ поручују да треба узети у обзир и то да су трошкови узимања брзих кредита велики због виших камата те ако се добро не израчуна, може се довести у још већу финансијску дубиозу.

„Уколико је то егзистенцијални проблем и због неког разлога не могу узети код банке кредит, онда се не поставља питање јер грађанин мора да ријеши неки егзистенцијални проблем.  Уколико се ради о одласку на одмор или скупој гардероби или неким стварима које нису од егзистенцијалног значаја овакве кредите треба избјегавати јер трошкови могу бити високи чак и ако узимате мале износе кредита“, каже  Саша Грабовац, Удружење економиста СWОТ.

Често у јавности  чујемо изјаве како нигдје нема бољег живота него овдје и да се чак и породице враћају из иностранства јер им тамо, замислите, није добро. Та појава је у рангу свјетског мита о чудовишту из Шведског Лоцх Несса, ми смо за то чули, али немамо доказе.

Али зато статистика зна да се дијаспора не враћа јер сваке године све више новца стиже из иностранства и спашава грађане. Ове године у првом кварталу, та, званичницима мрска дијаспора, послала је 857,6 милиона КМ.  

(БН) Фото: Профимедиа/Илустрација