На чекању статус службеног лица за љекаре и медицинаре

Није непознаница да љекари и здравствени радници широм БиХ трпе насиље. Да, уз мушкарце, љекаре, техничаре и друго медицинско особље, нису поштеђене ни жене, потврђује и посљедњи случај који се догодио у Дому здравља Братунац, гдје је пацијент претукао докторицу Снежану Стојановић.

Уз шок јавности и бројне осуде, али и протест колега др Стојановић, тај догађај је поново отворио питање о томе требају ли љекари и здравствени радници на радном мјесту бити третирани као службене особе, а напади на њих као кривична дјела.

На то су у више наврата током посљедњих година и протестима указивали љекари, међутим, помака по том питању није било.

"Ми сматрамо да је неопходно да љекари и здравствено особље добију статус службене особе" казала је за "Аваз" докторица Марина Берберовић, предсједница Савеза струковних синдиката доктора медицине и стоматологије ФБиХ.

Подсјетила је на то да је та процедура отпочела прије више од двије године, када је и Нацрт измјена Кривичног закона ФБиХ усвојен у оба дома Федералног парламента и враћен Федералној влади као основа за приједлог закона.

"Од тада до данас нема никаквог корака ка приједлогу закона. И, ево, прије седам дана смо према надлежном министарству и Влади ФБиХ упутили захтјев за покретање те процедуре како би се коначно завршиле измјене Кривичног закона и како би се заштитио овај мали број здравствених радника које имамо.

Јер, због свих проблема у здравству, одласци здравствених радника су готово на свакодневној основи" навела је др Берберовић.

Подвукла је да су вербални напади, који прилично остају незабиљежени, чешћи, али ни да физички нису изузетак, чему свједочи и случај из Братунца.

"Вербални напади дешавају се готово на свакодневној основи. Пацијенти дођу исфрустрирани због других ствари које нису везане за здравство и некад је довољна крива комуникација као окидач за напад. Стога, неопходно је што хитније ријешити овај проблем, како би се зауставиле све врсте напада на здравствено особље" казала је др Берберовић.

Насиљу су изложени готово сви медицински радници, а најчешће они у службама хитне медицинске помоћи, домовима здравља, на шалтерима и слично.

"Неопходно је направити иновације у казненом и прекршајном законодавству и на тај начин покушати спријечити и заштитити животе оних људи који су посвећени том узвишеном позиву, позиву лијечења људи и других невоља. То је непходно урадити с обзиром на наше друштвене прилике" рекао је правни стручњак, адвокат Јосип Муселимовић.

Међу здравственим радницима насиљу су изложени и фармацеути у апотекама. Истраживање које је спроведено крајем прошле године у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори показало је да је од 700 испитаника њих 80 одсто било изложено вербалном, а 20 процената физичком насиљу.

(Аваз)