"Више од 1.600 пријава нежељених дјеловања лијекова"

На адресу Агенције за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине (АЛМ БиХ) током протекле четири године пристигле су укупно 1.662 пријаве сумњи на нежељена дјеловања лијекова, а највише их се односило на вакцине против ковида-19 и на лијекове који се користе за третман малигних обољења - антинеопластици.

Како су из поменуте агенције истакли за "Независне новине", 2020. године пристигло је 89 пријава, годину касније 807, док су 2022. године запримљене 543 пријаве. Лани је, према њиховим подацима, број пријава износио 223.

"Током 2021. и 2022. године највећи број пријава односио се на вакцине које су кориштене за пасивну имунизацију становништва у борби против болести пандемијских размјера ковид-19", истакли су из АЛМ БиХ за "Независне новине".

Како су додали, највећи број пријава нежељених дјеловања односио се на лијекове који се користе за третман малигних обољења - антинеопластици.

"Лијекови из наведене групе су најчешће цитостатици који немају у довољној мјери селективно дејство због чега оштећују не само малигне ћелије, већ и здраве", наводе они.

Такође, према подацима Агенције, у посматраном периоду пријављивана су у највећем проценту очекивана нежељена дејства, односно нежељена дејства која су позната одраније и која су описана у упутству за пацијента и у резимеу карактеристика лијека.

"Најчешће пријављене нежељене реакције су благе и пролазне: утрикарија, осип, мучнина, дијареја, абдоминални бол...", казали су из Агенције.

Магдалина Јанковић, магистар фармације, сертификовани савјетник за немлијечну исхрану беба и дјеце и оснивач и аутор садржаја на Инстаграм страници "бабyпхарм_", у разговору за "Независне новине" истиче да је од изузетног значаја пријављивање свих нежељених дејстава лијекова, јер се лијекови и даље прате након добијене дозволе за стављање у промет.

"Веома је значајно да имамо велики узорак пацијената и зато не треба запоставити ни најмање нежељено дејство. Такође, нека нежељена дејства могу да се испоље тек након дуготрајне употребе, што није могуће приликом испитивања која се раде прије стављања у промет. Подаци о ријетким озбиљним нежељеним дејствима, токсичним ефектима хроничне терапије, примјени лијека у посебним категоријама болесника, на примјер код дјеце, старијих или трудница, или о интеракцијама са другим лијековима, често су непотпуни или нису уопште доступни", објашњава Јанковићева за "Независне новине".

Она додаје да пацијенти нежељена дејства могу да пријаве код свог љекара или фармацеута, који су дужни да испуне формуларе и пошаљу их на увид Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ или самостално да пронађу образац на веб-страници Агенције за лијекове и медицинска средстава БиХ који ће да попуне и пошаљу.

Такође, Јанковићева додаје да се и нежељена дејства разликују у зависности од лијека.

"Међу најчешћим и најблажим су свакако главобоља, вртоглавица, зујање у ушима, малаксалост, мучнина, дијареја, бол у стомаку, кожни осипи, сухи кашаљ…", наводи она.

Из бањалучког Дома здравља за "Независне новине" истичу да су произвођачи лијекова, здравствене установе и здравствени радници обавезни Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ пријавити сваку сумњу на нежељено дјеловање лијека.

"По пријему пријаве нежељеног догађаја у вези са примјеном лијека Агенција контактира подносиоца пријаве и тражи неопходне податке о лијеку  уколико нису наведени на пријави", објашњавају из Дома здравља Бањалука.

Како наводе, Агенција подстиче здравствене раднике да пријављују нежељено дјеловање лијекова, нежељене догађаје везане за примјену лијекова или сумњу на њих, обавјештава јавност.

(Независне) Фото: Илустрација/Ле фигаро