Погодујући тајкунима Влада уништила Гарантни фонд

Гарантни фонд Републике Српске, који је основан у циљу подршке привредницима у проналаску новца за инвестирање налази се у најтежој позицији од свог оснивања. Највећу одговорност за то има власт предвођена СНСД-ом која је ову институцију искористила како би безуспјешно спашавала бизнисе својих тајкуна.

Подршку у томе имала је од претходне управе фонда на челу са Радивојем Крчмарем, којем је приоритет био лични комодитет, па му је фокус био на куповини скупоцјених аутомобила и телефона.

На наредном засиједању Народне скупштине Републике Српске пред посланицима ће се наћи Извјештај о раду и пословању Гарантног фонда РС за прошлу годину која је завршена са губитком од чак 1,7 милиона марака.

Наиме, како се види из извјештаја фонд је управо толико морао да плати због изгубљеног спора и плаћене гаранције за кредит фирме „Мане комерц“ из Српца, чији се власник Манојло Татић раније био у изузетно добрим односима са појединим функционерима СНСД-а из ове локалне заједнице.

Он је од фонда добио гаранцију за кредит који је 2019. године подигао код Инвестиционо – развојне банке (ИРБ) од 4,5 милиона КМ. Кредит није враћен, а предузеће је пропало буквално преко ноћи.

С обзиром да је Татић сву вриједну имовину пребацио на друге породичне фирме многи су га оптужили за лажни стечај, али у томе нису успјели.

Исте те године, Влада мијења и допуњује Закон о Гарантном фонду РС. Те измјене, испоставиће се данас, велики су камен око врата фонду и пријете да га сломе.

Наиме, измјенама и допунама закона је омогућено издавање гаранција код обезбјеђења емитованих хартија од вриједности.

Влада то користи па прошле године у функцији Скупштине акционара Гарантног фонда одобрава гаранцију фирми „Интелигнум“ из Теслића у власништву СНСД-овог бизнисмена Стојка Петковића одобрава гаранцију од 1,2 милиона марака, а по основу емисије обвезница преко које је прикупио два милиона марака.
Међутим Петковић не плаћа своје обавезе, а уговор који је потписан је такав да је фонд обавезан да плати чак 60 одсто укупне емисије.

С обзиром да Петковић неће, или нема одакле да плаћа, сваког мјесеца са рачуна Гарантног фонда „скине“ 18.000 КМ по том основу.

Плаћање је почело прошле године, недуго након што је реализована емисија обвезница, траје цијелу ову, а по свему судећи ће се наставити и у следећој.

„Специфичност овог гарантног посла је у томе што су гаранције везане за мјесечни ануитет, те се издаје појединачна гаранција у вриједности 60 одсто сваког мјесечног ануитета. Иако је дефинисана јединствена гаранција на нивоу цјелокупне емисије, у стварности има онолико гаранција колико има мјесечних ануитета“, наводи се у извјештају Гарантног фонда.

Још једна „нагазна мина“ налази се пред ногама нове управе фонда коју од краја септембра прошле године предводи Невен Бућан.

Наиме, по скоро идентичном моделу Влада је погурала и бизнис СНСД-овог начелника Милана Ковача из Шипова.

Његова „Дрвна индустрија Шипово“ је користећи измјене закона уз помоћ Владе и Гарантног фонда задужила се емисијом обвезница за 2,2 милиона марака, с тим да је за разлику од претходног случаја, гаранција на 30 одсто емисије.

Ковач, према подацима Централног регистра хартија од вриједности Републике Српске константно касни са уплатама, с тим да обавезе и даље плаћа, па Гарантни фонд за сада не трпи никакву штету.

Иако смо више пута покушали да ступимо у контакт са новим директором фонда, Невеном Бућаном, он нам није одговарао на телефонске позиве.

Подсјећамо, до његовог доласка, а и већим дијелом прошле године, фондом је управљао Радивоја Крчмар.

Иако је фонд био оптерећен потенцијалним обавезама због лоших гаранција,  он је пред крај свог мандата продао скупоцјено ауто фонда да би купио још скупље, а у одласку своје партнере из управног одбора почастио најскупљим телефонима који су се тада могли наћи на тржишту.

Тај цех сада плаћају сви запослени, јер је према сазнањима ЦАПИТАЛ-а, због недостатка новца, дошло до смањења плата у овој институцији.

Генерално, према извјештају фонда за прошлу годину, издато је тек осам гаранција у износу од 5,47 милиона КМ а чиме је подржано 25,76 милиона КМ пласмана.

Просјечна стопа гарантованог износа кредита током 2023. године је износила 21,23 одсто.

Информације до којих смо дошли, а што показује и финансијска ситуација су да ће фонду бити потребна велика финансијска ињекција. У супротном, гарантована им је једино пропаст.

(Цапитал) Фото: БН