Ведрана Рудан о борби са раком: Син ме за 4 месеца није посетио
Месецима уназад Ведрана Рудан се ретко оглашава јер свакодневно води битку против рака, али ипак је одлучила да открије са каквом агонијом се суочава, па се у својој колумни пожалила да јој подршка најмилијих изостаје, те да је син није ниједном посетио за 4 месеца.
Магазин 15.10.2024 | 18:55- Кад имате рак, само вам се он мота по глави. Знам! Знам! Знам! Морам мислити позитивно, не мислити на рак него на лепе ствари. Шта су лепе ствари? Пензија од 460 еура, а лекови су ти 100 евра, а преглед 640 евра? Бити срећна јер имаш мужа који око тебе скаче и који не би смео знати да ти се по глави мота само једно? Данас сам преко интернета наручила јакну за 32 евра, Л, имам десет кила мање, то је лепа ствар? А што ако... - написала је Ведрана у својој најновијој колумни.
- Недавно сам прочитала како наш познати новинар раздрагано изјављује деца су наша највећа срећа и смисао живота. А да мислим на своје дете? Мислим, мислим. Је ли ми икад било смисао живота? Није. Јесам ли читав живот чинила све да бих му помогла у сваком тренутку? Јесам. Ипак, то моје дете које волим у четири месеца моје болести не може наћи петнаест минута времена за мене и посетити ме?! Руку на срце, бићу сасвим искрена, да ли ме то растужује? Искрено, најискреније, не. И телефон је сусрет. Пријатељица ми је рекла, иди код психијатра, пробај. Психић? Никад нисам била код психијатра, можда сам болесна, данас су сви депресивни, ако нећу бити сад, кад ћу? Гутаћу таблете и бити срећна - закључила је књижавница.
Подсетимо да је Ведрана, својевремено, на свом блогу написала текст под насловом "Рак и ја" у ком је говорила о својој борби, а тада се дотакла страха од болести, за који се прогнозира мали постотак излечења:
‘Испричала сам му детаље. “Како ћу из те приче?”. “Једноставно. Ви своје дете не можете променити, никако и никад, али можете себе. Прихватите га онаквог какво оно јест, спустите тон и суочите се са својом нарцисоидношћу. Престаните у себи понављати како се оно могло догодити мени, мени, баш мени? Догодило вам се и живите с тим. Изаберите сами начин. Разговарати другачије, не разговарати, свакако се не враћати у прошлост и налазити грешке у корацима. Готово је. Не гледајте стално старе филмове.”. “И рак ми је стално у глави.”. “Зашто?”. Које питање. “Зато јер је опак, зато јер је преживљавање занемариво, зато јер ми се живи…”. “Били бисте срећнији да имате неки ‘бољи’ рак, неки где је постотак излечења 95%?”. “Да, била бих срећнија.”. “А не би вам пало на памет да бисте се баш ви могли наћи у оних 5%?”, написала је у наставку.
Коментари / 0
Оставите коментар