Од нелегалне и непланске сјече шума до катастрофа

Шуме које су кључне у заштити од поплава и клизишта, у Босни и Херцеговини нестају због личних интереса појединаца, па су широм земље, на мјестима гдје су биле шуме, сада каменоломи и хотелски комплекси.

Надлежни не раде довољно да спријече непланску и прекомјерну сјечу шума, као ни илегалну, па се према подацима еколошких удружења, сваке године украде скоро два милиона кубика шуме.

Умјесто да шуме широм Босне и Херцеговине служе да би насеља била безбједнија од природних катастрофа, оне се немилосрдно крче и претварају у грађевинска земљишта.

Уз прекомјерну и непланску сјечу, ту је и илегална, на којој појединци, само по званичним подацима зараде између 3 и 4 милиона марака годишње. Планине се претварају у голе стијене, а све то са собом носи дуготрајне посљедице.

"Такви терени постају склони ерозијама и ерозија креће већ из тих шумских предјела, са тих падина, оне постају нестабилне. Велике количине еродованог материјала, након великих падавина се спуштају низ падину, да тако кажем из потока, па су то неки бујични потоци, па то плави и онда или оптерећује падину или подсијеца падине, па онда неке, условно стабилне падине, постају нестабилне", истиче геолог Драган Митровић.

Да је шума најбоља природна заштита од клизишта и поплава, каже и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву професор Нусрет Дрешковић, који додаје да не смијемо заборавити ни то да шуме чисте ваздух, који је у многим градовима у БиХ, посебно у зимском периоду, толико загађен да пали црвене аларме.

"Око 7.5 милиона тона угљен-диоксида се рачуна да је у босанскохерцеговачким шумама ускладиштено. Плус коријени систем шума, различитих врста дрвенасте вегетације, који држе и окупљају око себе различите врсте нижих биљака, односно зељастих биљака које заједно са коријеним системом дрвенасте вегетације држе тло на окупу и задржавају га у том смислу, да не клизи и да није подложно тим тзв. процесима клижења, течења, ружања и испирање терена.

Друга ствар, за потребе фотосинтезе апсорбује падавинску воду која се накупља у земљишту заједно са гљивама и у том смислу осушује, односно држи влагу земљишта оптималном”, наглашава Дрешковић и закључује да то значи да су шуме својеврсна брана која спречава појаву великих клизишта. 

“Зато је и уствари правило да тамо гдје има пуно дрвенасте вегетације немамо клизишта и обрнуто, чим посјечете шуме, одмах ће се између осталог појавити проблеми са бујицама, односно поплавним ефектима", додаје Дрешковић.

Ријечи професора Дрешковића потврђује и примјер недавне катастрофе у Доњој Јабланици, гдје је на мјесту шуме направљен каменолом, због кога је настало клизиште које је однијело бројне животе.

Доказ за то колико власти неозбиљно схватају овај проблем је и то што не постоје прецизни подаци о броју каменолома који илегално или легално послују широм Босне и Херцеговине.

(БН) Фото: БН