"БиХ не смије стајати и чекати - почнимо се прилагођавати"

Босна и Херцеговина се мора почети прилагођавати климатским промјенама поручили су у недјељу уводничари уочи редовне сесије Асоцијације независних интелектуалаца “Круг 99” на тему “Одговор на климатске промјене и катастрофе Александар Кнежевић, универзитетски професор у пензији, члан Одбора за ЕЕО АНУБиХ и Недим Суљић редовни професор на Универзитету у Тузли, редовни члан Европске Академије наука и умјетности.

“Развијене земље за свој развој дугују природи. Природа колико толико дугује земљама у развоју што су очувале биолошку разноликост, а земље у развоју дугују богатим земљама што су дигли кредите итд. Кад се ти дугови пребију, покаже се да развијене земље дугују земљама у развоју. И то је основа Конвенције о климатским промјенама при чему она има паролу ‘Заједнички проблем диференцирана одговорности’”, рекао је Александар Кнежевић.

Истакао је да су развијене земље одговорне за климатске промјене, како пише у конвенцији гдје су набројане државе по именима које морају да снижавају емисије стакленичких гасова.

“Шта наши медији причају, шта политичари? Да ми морамо да смањујемо емисије стакленичких гасова. Не морамо, уколико то није у интересу нашег развоја. Шта каже конвенција посебно за земље у развоју? Да морају да извјештавају о климатским промјерама и да могу тражити стручну и финанцијску помоћ за адаптацију климатским промјерама у првом реду пољопривреде. Наша пољопривреда трпи од климатских промјена. Наше Вијеће министара никад није радило на томе”, навео је Кнежевић.

Појаснио је да многе земље посебно траже помоћ за пољопривреду у промјени технике обраде, избора сјемена…

“Ми једноставно не желимо ту помоћ. Под притиском најбогатијих људи свијета ми радимо оно што није потребно. Рушимо термоелектране, градимо соларне колекторе, соларне плоче и тако даље, што није приоритет. Сваки развојни план у БиХ, просторни план, урбанистски план мора се заснивати на очекиваним климатским промјенама”, нагласио је он.

Истакао је да су очекиване климатске промјене велики проблем на који се мора рачунати.

“Не смије се десити да доживимо ову природну катастрофу и природну несрећу и друштвену катастрофу да дјелујемо. Значи, зна се колико ће температура расти, зна се да ћемо имати падавина за 40 посто мање, зна се да ћемо имати честе невремена и тако даље. Ти се модели стално усавршавају и морамо да то имамо на уму”, рекао је Кнежевић.

Према његовом мишљењу, адаптација климатским промјенама мора бити кључ развоја БиХ и не смије бити ни једна област дјеловања која неће укључити будуће промјене климе.

Недим Суљић сматра да је потребно почети се прилагођавати свим климатским промјенама јер је веома знатно повећање средње температуре зрака на годишњем нивоу, све мање падавина, нема сњежног покривача и то се манифестује на негативан начин кроз све привредне гране.

“Екстремни услови који се јављају задњих година, нарочито задњих двадесетак година у БиХ, имамо јако нагле прелазе из тог екстремно топлог у екстремно хладни период године са знатним висинама палих киша који нам проузрокују јако велике штете, материјалне штете, нажалост, и губитке људских живота”, рекао је он.

Подсјетио је на жртве 2014. године, нарочито у Добоју, као и на недавне жртве у Јабланици, Коњицу и Фојници.

“Све се може надокнадити, али људски животи се никада не могу више надокнадити. Постојећи правни оквир у држави БиХ не даје добар основ, прије свега, за прилагодбу у климатским промјенама. Ми веома мало као држава радимо на томе. За нас су, односно за оне који одлучују у држави БиХ, далеко су важније неке ствари него прилагодба климатским промјенама и спречавање, прије свега, оваквих трагичних посљедица. Нажалост, у БиХ власти дјелују проактивно, а не дјелују превентивно”, рекао је Суљић додајући да нас ранији догађаји “нису довели памети”.

Истакао је да је просторно планирање на нивоу државе потпуно заказало. Граде се објекти, на условно стабилнима падинама терена, долази до преоптерећења падина, сјече шуме, вегетације и, наравно, мијења се, прије свега, отицај на таквим стрмим падинама, што доводи до могућности појаве бујичних водотока и до плављења у низијским дијеловима.

Као један од проблема истакао је и нелегалну сјечу шуме.

“Нажалост, власт у БиХ од 2001. године, па ево до данас, не чини заиста готово ништа, када је ријеч о прилагодби, прије свега, на климатске промјене, не чини ништа да се спријече овакве трагичне катастрофе као што се десило у петак, 4. октобра, нарочито у Јабланици и Фојници. Власт у БиХ, нажалост, покушава само да скупља одређене поене”, рекао је Суљић.

(Анадолија)