Проблеми ратара: Јесења сјетва јефтинија, али неизвјесна

У Републици Српској у току су припреме за јесењу сјетву, која ће ове године бити јефтинија него лани, првенствено када је ријеч о цијенама минералног ђубрива и сјемена.

Како је рекао Горан Бурсаћ, помоћник министра пољопривреде Републике Српске, ђубриво је јефтиније за око 10, а сјемена за око три одсто, док је дизел гориво око 11 одсто јефтиније, мада је ријеч о роби чија је цијена промјењива на седмичном нивоу.

"Министарство пољопривреде подржаће јесењу сјетву са 500 КМ по хектару за житарице и 400 КМ по хектару за уљарице, што ће сигурно моћи да покрије трошкове. Прошле године смо доста подигли и регрес по литру нафте, а када будемо спремали правилник о подстицајима видјећемо у наредној години на којем ће бити нивоу", рекао је Бурсаћ.

Он је навео да се цијене сјемена пшенице крећу од 1,1 до 1,5 КМ по килограму, што зависи од сорте и квалитета, те напоменуо да ресорно министарство подржава захтјев пољопривредника да дистрибутери сјемена набаве квалитетније сјеме са већим нивоом протеина.

"Пољопривредници би посредством својих удружења и представника требало да разговарају са сјеменским кућама. Нама би било драго да пољопривредници сију најквалитетне пшенице, такозване хљебне, да подигнемо квалитет домаћег жита и имамо већи удио домаћег брашна у пекарским производима у Републици Српској", нагласио је Бурсаћ.

Он је изразио увјерење да су добављачи спремни да уваже такве захтјеве пољопривредника.

"Сигурно је да ће сјемена бити довољно и све површине у Републици Српској биће засијане. Ријеч о 65.000 хектара, од чега ће 40.000 хектара бити под пшеницом, затим слиједе јечам, зоб, раж, уљарице", навео је Бурсаћ.

Он је подсјетио да Министарство субвенционише са 60 одсто полису осигурања, те је позвао пољопривреднике да осигурају своје усјеве имајући у виду учестале екстремне временске прилике.

"Након дугог сушног периода, кише које смо имали погодују припреми земљишта за почетак јесење сјетве. Очекујемо да ће сјетва почети на вријеме, за око седмицу-двије", рекао је Бурсаћ.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је раније за "Независне новине" да се ове године у јесењу сјетву улази са неизвјесношћу.

"Улазимо неизвјесно јер не знамо какве ће бити цијене, нико нам их не може гарантовати. Произвођачи сами креирају своје сјетвене површине и структуру сјетве", казао је Маринковић.

Како је рекао, оно што је добра вијест јесте да временски услови иду на руку ратарима да припреме земљиште за сјетву.

"Недавно смо имали и веће количине падавина које су натопиле сушну земљу, тако да је то веома битно. Ипак, ризик сјетве због пласмана је на пољопривредним произвођачима", казао је Маринковић.

Истиче да су, што се тиче минералног ђубрива, цијене стабилне те да се нису мијењале у односу на прошлу годину.

С друге стране, Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, каже за "Независне новине" да није дошло до значајне промјене у цијенама у односу на прошлу годину.

"Пољопривредни произвођачи већ годинама суочавају се с озбиљним изазовима који пријете опстанку наше дјелатности. Ситуација у вези с јесењом сјетвом прошле и ове године остала је готово иста, регресирано гориво и цијене репроматеријала нису се значајно промијенили. Међутим, цијена пшенице, која се креће између 120 и 150 марака, није довољна да покрије трошкове производње. Гнојиво је такође остало на истој цијени, али то не олакшава наше потешкоће. Највећи проблем лежи у томе што су субвенције које примамо недовољне и често дјелују као да нас гурају према пропасти, умјесто да нам помогну у опоравку. Тржиште не може апсорбовати наше производе, а ми немамо гдје пласирати пшеницу коју производимо. Већ годинама трајемо у оваквом стању и сада смо дошли до тачке гдје више не можемо издржати", казао је Бакајлић.

Како је рекао, наша индустрија је на кољенима и ако се овако настави пољопривреда ће у потпуности пропасти.

"У наредним данима планирамо иступити јавно како бисмо скренули пажњу на озбиљност ове ситуације и на хитност промјена које су потребне да би се спасили домаћи пољопривредни произвођачи", закључује Бакајлић.

(Независне новине) Фото: БН