Нови сјај манастира на Зупцима из XИИИ вијека

Црква Светог Ђорђа на Зупцима датира из XИИИ вијека, а вјерује се да је на овом мјесту и раније постојала богомоља. Иницијативом тадашњег владике Атанасија постаје манастир, а данас је ово дом за многе Требињце, поготово оне који су поријеклом из зубачког краја, а посјећују га и из цијелог региона. Доласком оца Василија за игумана овог комплекса, манастир добија сасвим нови изглед.

Натпис на улазу у манастирски комплекс каже да је црква Светог Ђорђа подигнута од стране тадашњег племена Врси, предака данашњих Зупчана 1285. године. Бурна је историја овог манастира, каже мјештанин Недељко Пажин. Посвећеношћу оца Василија, манастир Зупци данас посјећује велики број вјерника из цијелог региона па и шире.

"Саграђен је по књигама и писањима још у средњем вијеку. Један је од најстаријих манастира у окружењу. Међутим, пролазећи кроз тешка времена и многа искушења, он је пар пута девастиран, паљен, рушен до темеља и поново обнављан. Народ се окупљао овдје да би мислим 1989. године наш упокојени владика Атанасије ту цркву Светог Ђорђа прогласио за манастир. Откад је Василије дошао на данашњи дан прије годину дана, овај манастир се препородио", каже Пажин.

Отац Василије је прије доласка у манастир Зупци био игуман манастира Завала гдје је стекао љубав великог броја вјерника. Ту љубав пренио је и у манастир Зупци којем се посветио цијелом душом.

"То је наша душа или живот наше душе, молитва, врлина. То је најприје требало покренути, у том смислу и том смјеру, а ово све друго дође уз то Бог да да изградимо објекте. Требало је ревности у томе, односно то је крст, стално себе гониш на молитву, то ти је крст. Живимо, молимо се, радимо, то је наше занимање – рад, молитва и читање. Онда је у томе и радост овог нашег монашког начина живота и како видим и хришћана овдје у околини Зубаца и свих који долазе ту из града Требиња", прича отац Василије.

Велики број дјеце свакодневно посјети манастир Зупци што посебно радује како оца Василија, тако и остале који су помагали и помажу да овај манастир буде оно што данас већ јесте – мјесто које одише вјером, љубављу и радошћу.

(БН) Фото: БН