Комадиново врело симбол је неодговорности према инфраструктури

Према до сада доступним подацима у поплавама и клизиштима које је прексиноћ проузроковало снажно невријеме у Јабланици, Коњицу, Кисељаку, Фојници и Крешеву, смртно је страдало најмање 15 особа, док се још увијек не зна колико је у воденим бујицама и одронима нестало особа са ових подручја.

Драматични снимци са терена, међу којима и потпуно поплављено село Луке код Фојнице, потпуно нестао магистрални пут између Мостара и Јабланице на дионици код Комадиновог врела, свједоче изузетно тешко стање на терену. Разорени домови, уништена путна индраструктура, прекинуте телекомуникације…, дио су апокалиптичног призора који је јуче освануо у овом дијелу наше земље.

Дарко Јука, портпарол владе ХНК, данас је казао како је у потпуном прекиду путна и жељезничка комуникација, а у дјелимичном телефонска комуникација на подручју Јабланице и Коњица. Нагласио је да је дошло до озбиљних одрона, клизишта и изливања ријека, и да су на ријеци Дреженки неки мостови однесени, а путеви од Јабланице према сјеверу и граду Прозор-Рама озбиљно оштећени.

Упозорење Агенција за водно подручје Јадранског мора

Агенција за водно подручје Јадранског мора Мостар још је 02. октобра на својој службеној сраници издала упозорење о томе да се обилније падавине очекују у периоду од 3 до 4. 10. 2024. године, а с њима и пораст водостаја, посебно на дијелу поплавног подручја ТМТ, те средње и доње Неретве са притоцима. Навели су да би могући бујични токови могли обухватити Коњиц, Јабланицу, Мостар, Чапљину, Груде, Љубушки и Широки Бријег.

“Савјетујемо надлежним институцијама да прате ситуацију и поступају у складу са овлаштењима, придржавајући се Федералног оперативног плана одбране од поплава, а службама које проводе мјере заштите, спашавања људи и материјалних добара препоручамо додатни опрез”. навела је Агенција додавши:

“Надлежне службе цивилне заштите требају упозорити становништво на подручјима уз ријеке које немају изграђене заштитне водне објекте на опасност приласка обалама услијед могућих повећања дубина и брзине течења воде у ријекама, те правовремено дати обавијест са упутама и смјерницама за понашање како би становништво било у могућности провести мјере у циљу смањења евентуалних штета од штетног дјеловања вода.”

Људске и материјалне штете због поплава тек ће се збрајати у наредним данима. Наша земља се још није опоравила ни од катастрофалних поплава из 2014.године које су заједно са клизиштима раселиле око 90.000 људи, срушиле близу 2.000 кућа, а оштетиле више од 41.000 домова. Медијски извјештаји из 2016. године, двије године након немилих догађаја, показују да се штета процијенила на двије милијарде еура, што је 15 посто БДП-а земље.

Улази се у зиму

Професор Азиз Шуње с Економског факултета у Сарајеву истиче да је у овом тренутку тешко прецизно процијенити размјере штете узроковане поплавама, но јасно је да су оне огромне. „Највећи губитак су, наравно, људски животи, али детаљна анализа ће показати стварни опсег штете”, каже Шуње за Форбес БиХ.

Природне непогоде су напомиње он неријетко непредвидиве, али се може превентивно дјеловати.

“Мој дојам је да се није учинило довољно у дијелу који је до људског фактора, од локале заједнице па све до државних структура које су надлежне за ова питања. Агенција за водно подручје је упозоравала да се нешто овако може десити. Очигледно је да није било довољно бриге, нити смо научили лекцију из 2014. године, када су такође забиљежене велике поплаве. Нема фокуса, не води се рачуна о дугорочним стратегијама попут заштите од поплава и других природним непогода”, наглашава Шуње.

На питање о потенцијалној висини штета, професор каже да су посљедице огромне. „Дијелови градова попут Кисељака, Фојнице и Јабланице су под водом, што ће захтијевати дуготрајну санацију. Посебно забрињава оштећење магистралног пута Сарајево-Мостар, који неће бити у функцији неко догледно вријеме и чија обнова ће потрајати. За то вријеме камиони роба, превоза људи ће се преусмјеравати, што ће проузроковати додатне губитке.

Док се улази у зиму, Шуње упозорава да би обнова кућа могла бити критична. Закључује да је могло и морало бити више урађено на превенцији.

Погледајте примјер Комадиновог врела, вјероватно када се ширило, а знамо како се ширило, да се вјероватно тај пут поткопао. Комадиново врело је постало метафора неодговорног односа према инфраструктури, јер, неко му је дао концесију за те активности”, каже проф. Шуње.

(<стронг>Форбес) Фото: Бљесак.инфо