Спремна локација за слободну привредну зону у Бијељини

Вриједност извоза на подручју града Бијељина расте из године у годину и идеја о стварању слободне зоне наметнула се као неминовност. Град има локацију и новац за израду студије и елабората, а прије свега повољан географски положај.

Тамо гдје се Дрина улива у Саву, гдје се простире плодна равница, укрштају путеви, налази се Бијељина. Због свог географског положаја, погодно мјесто за привредни развој. Томе у прилог иду и сљедећи подаци.

“За првих шест мјесеци, према подацима које ми добијамо, извоз из града Бијељина повећан је за око 7,2 одсто у односу на прошли годину. Значи, извоз је износио око 180 милиона КМ и то је значајно јер на нивоу РС имамо смањење извоза”, каже Славића Марковић директор  Подручне привредне коморе Бијељина.
                                                                                         
Тиме се и идеја о отварању слободне зоне наметнула као неминовност.  

“Када се отворите за инвеститоре, уведете многобројне олакшице и за субвенционисана радна мјеста, увођење слободних бесцаринских зона, бржи промет роба, услуге и добара, већи број радних мјеста, уз све те привредне олакшице све је то рецепт за један снажан привредни развој какав је рецимо интензиван привредни развој и раст који је присутан рецимо у Србији”, каже  градоначелник Бијељине, Љубиша Петровић.

Управо је искуство Србије драгоцјено и на иницијативу градоначелника Љубише Петровића, одржани су састанци са консултатнтима из ове државе. Град има локацију погодну за слободну зону, а обезбијеђено је и око 50 хиљада КМ за израду студије и елабората.

“Регулациони планови који су усвојени јесу индустријска зона број четири, регулациони план Агротржни центар гдје заиста по питању парцела, земљишта постоје добре претпоставке да се у близини тих регулационих планова оснива и слободна зона”, каже Петровић.

“У тој зони ПДВ се не плаћа на улазне репроматеријале и на сировине и царина се не плаћа. Значи, то су те погодности које понукају привредна друштва да послују у слободној зони. Један од критерија оправданости слободне зоне јесте да више од 50 одсто производа који се производе у слободној зони иду у извоз”, каже Славица Марковић.

Људи из привреде још предлажу.    

“Оно што морамо сви заједно да радимо то је да доведемо једну или двије велике свјетске фирме око којих ћемо се ми сви окупљати и онда је та бесцаринска зона пун погодак”, каже Миленко Стевановић, директор Стеко центра.

У БиХ тренутно постоје четири слободне зоне и то у Федерацији БиХ, док у РС, поред Бијељине, процеси за формирање слободних зона теку у Градишци и Требињу. 

(БН) Фото: БН