БиХ посљедња у региону у развоју е-управе

Од држава региона, најбоље је рангирана Хрватска на 32. мјесту, са индексом 0.8818. Словенија је на 33. мјесту са индексом 0.8759, Србија је 39. (0.8618), Сјеверна Македонија 84. (0.7070), а Босна и Херцеговина заузима 107. мјесто (0.6329).

Црна Гора је, према степену развоја електронске управе, заузела 81. мјесто међу 193 државе, показао је нови извјештај Уједињених нација за 2024. годину.

То је за десет мјеста гора позиција у односу на претходни извјештај из 2022. године. Од држава региона, најбоље је рангирана Хрватска на 32. мјесту, са индексом 0.8818. Словенија је на 33. мјесту са индексом 0.8759, Србија је 39. (0.8618), Сјеверна Македонија 84. (0.7070), а Босна и Херцеговина заузима 107. мјесто (0.6329).

Извештај Уједињених нација о е-управи, „Убрзавање дигиталне трансформације за одрживи развој“, који издаје Одјељење за економска и социјална питања, припрема се током двогодишњег периода према утврђеној методологији. Истражује како дигитална управа може олакшати интегрисане политике и услуге у 193 државе чланице УН.

Данска, Естонија и Сингапур су водеће на листи е-управа

Индекс развоја е-управе (ЕГДИ) процјењује спремност, капацитет и напредак земље у коришћењу е-управе за пружање јавних услуга. Постао је кључни алат за упоређивање развоја услуга е-управе на глобалном нивоу. ЕГДИ обухвата три кључне димензије или компоненте, од којих свака има свој индекс. Индекс онлајн услуга (ОСИ) процењује обим и квалитет онлајн услуга, Индекс телекомуникационе инфраструктуре (ТИИ) квантификује стање развоја телекомуникационе инфраструктуре, док Индекс људског капитала (ХЦИ) мјери развој људског капитала.

Црна Гора је у новом извјештају оцијењена као земља са високим степеном развоја е-управе, са укупним индексом 0.7211. Најбољу оцјену има када је у питању развој телекомуникационе инфраструктуре (0.9229), а најгору за електронску партиципацију (субиндекс ОСИ) 0.5068. Индекс људског капитала је 0.7190, а онлине услуга 0.5214.

Извор: УН

Данска, Естонија и Сингапур су водеће на листи е-управа, са највишим оцјенама у погледу обима и квалитета онлине услуга, стања телекомуникационе инфраструктуре и људских капацитета. Данска је прва са индексом 0.9847, Естонија друга (0.9727), а Сингапур трећи (0.9691).

Међу државама са највишим оцјенама су Јужна Кореја, Исланд, Саудијска Арабија, Уједињено Краљевство, Аустралија, Финска, Холандија, Уједињени Арапски Емирати, Њемачка, Јапан, Шведска, Норвешка, Нови Зеланд, Шпанија и Бахреин. Регионални лидери су Јужна Африка (Африка), Сједињене Америчке Државе (Америка), Сингапур (Азија), Данска (Европа) и Аустралија (Океанија), наведено је у извјештају УН објављеном 17. септембра.

– Упркос преклапању и нагомилавању глобалних криза у посљедњим годинама, државе и региони широм свијета убрзали су своју посвећеност стратегијама развоја е-управе – саопштено је из УН.

Многе земље и даље пред изазовом

Извјештај показује да су постигнути значајни кораци ка дигиталној управи, подстакнути улагањима у отпорну инфраструктуру и најсавременије технологије попут вјештачке интелигенције, клауд рачунарства и широкопојасних мрежа. Иако је дигитална трансформација подстакла иновације и раст, нарочито у приватном сектору, многе земље и даље се суочавају са препрекама у потпуном кориштењу ових достигнућа како би унаприједиле јавне услуге и учешће грађана, кључне компоненте за постизање Циљева одрживог развоја (СДГ).

– Извјештај наглашава напредак у области дигиталне владе и рјешавању упорне дигиталне подјеле, нарочито у регионима попут Африке и Океаније. Иако та подјела можда неће бити потпуно премошћена до 2030. године, најновија достигнућа представљају значајну прилику – рекао је Ли Ђунуа (Ли Јунхуа), замјеник генералног секретара Уједињених нација за економска и социјална питања.

– Убрзавањем напора и усвајањем иновативних, инклузивних рјешења, можемо осигурати да све нације имају користи од трансформативне моћи дигиталне владе, чинећи јавну администрацију ефикаснијом, отпорнијом и праведнијом.

Из УН наводе да је први пут највише држава чланица са врло високим вриједностима индекса развоја е-владе (ЕГДИ), 39 одсто укупног броја оцијењених земаља. Свеукупно, 71,5 одсто држава чланица сада је на високим или врло високим нивоима ЕГДИ.

– Захваљујући изванредним побољшањима у пружању услуга и телекомуникационој инфраструктури, глобални просјек ЕГДИ је порастао, при чему се удио становништва које заостаје у развоју дигиталне управе смањио са 45 процената у 2022. години на 22,4 процента у 2024. Овај напредак је у великој мјери посљедица значајних достигнућа у Азији и сталног напретка у Америци, гдје се све више земаља придружило групи са врло високим вриједностима ЕГДИ – објаснили су из УН.

Значајне разлике у дигиталној инфраструктури

Иако су сви региони остварили напредак у различитим областима, темпо развоја није био равномјеран и регионалне разлике и даље постоје. Извјештај показује да Европа предњачи у развоју е-владе, док Азија напредује брже од остала четири региона, са 53 процента земаља које имају врло високе вриједности ЕГДИ. У Африци, Маурицијус и Јужна Африка су прешле у групу са високим вриједностима ЕГДИ, што је први пут да су земље из овог региона достигле највиши ниво. Међутим, већина афричких земаља има вриједности ЕГДИ испод глобалног просјека.

Значајне разлике у дигиталној инфраструктури, повезаности, дигиталним вјештинама и спремности за е-владу и даље постоје у региону. Океанију карактерише велика варијабилност у дигиталном развоју, при чему Аустралија и Нови Зеланд остају регионални и глобални лидери, док се мале острвске државе у развоју (СИДС) још суочавају са значајним изазовима у дигиталном напретку, наводи се у извјештају, пише Форбес.

(Форбес) Фото: Илустрација/Геттy имагес