У Српској је пола општина и градова неразвијено

Пола општина и градова у Републици Српској је неразвијено. Мале општине полако умиру, а док село гори власт се чешља.

Иако Устав Српске гарантује једнакост показало се да Влада нема једнак однос према свим локалним заједницама. У пракси се дешава централизација власти и децентрализација проблема са републичког на локални ниво.  

Локалне заједнице су прва адреса на коју се обраћају грађани. Међутим, многим општинама и градовима су везане руке у погледу рјешавања потреба становништва, јер је у Републици Српској присутна централизација моћи и децентрализација проблема.

“Све оно што тренутна власт ради јесте да прије свега обезвриједи локалне заједнице, да им узме надлежности и да им узме финансијска средства како би сви били зависни од једног центра моћи и како би на тај начин покушали да управљају свим дијеловима Републике Српске.”, каже Маринко Божовић, начелник Источне Илиџе.

Док се сва моћ  концентрише у републичке институције, социјални и сви други проблеми иду на терет локалних заједница, што доводи у питање њихово функционисање, истиче начелник општине Брод Зоран Видић.

Ситне надлежности општина у Српској прате још ситније финансијске могућности са којима располажу, док се суочавају са великим захтјевима и потребама становништва. Са локалног нивоа се углавном узима, а мало шта враћа.

Тако се по основу поврата прихода од ПДВ у Бијељину за осам мјесеци ове године вратило 7.500.000 КМ мање него што је требало по основу поврата прихода од ПДВ-а. То је велики ударац на буџет града.”, рекла је Гордана Петровић, шеф одјељења за финансије у ГУ Бијељина.
 
Децентрализација власти је неопходна, сматра градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, а као једно од рјешења види враћање статуса правног лица мјесним заједницима.

“Да мјесна заједница има своје приходе, расходе, тијело, савјет који управља и да савјет на тај начин полаже грађанима рачуне и да тако можемо управљати на транспарентнији начин, а не да сви токови новца одлазе на ниво Републике, а уско речено у Лакташе и према онима који су рашчерупали и опљачкали буџет Републике Српске.”, истиче Петровић.

Европска повеља о локалној самоуправи захтјева да више надлежности имају локалне заједнице, па је неопходно донијети закон о равномјерном развоју Републике Српске сматра замјеник начелника Берковића Бојан Самарџић.

Општине су до 1990-их година имале снажне надлежности у сектору пореске и геодетске управе, имовинских односа, инспекције па чак и у сегементу надзора над локалним полицијским снагама, наводи економиста Миленко Станић.

“Тај систем је добро функционисао и не постоје разлози да се не преиспитају постојећа рјешења и да оно што је било до 1990-их година добро у погледу надлежености локалних заједница поново врати у надлежност локалних заједница.”, прича Станић.

Јаке општине значе и јаку Републику Српску. Богате локалне заједнице ће мање зависити од централних органа власти, а то је оно чега се Влада не жели одрећи ни по цијену просперитета и напретка Републике Српске, закључује Станић. 

(БН)