Држава "добила на лотоу": Гради се и дијаспора се враћа

Тренутно је ово држава са једном од најснажнијих економских динамика на свету.

Наиме, Гвајана је јужноамеричка земља која тренутно бележи највећи економски раст. Откако су пре девет година откривена велика налазишта нафте, Гвајану је "погодио" привредни бум неслућених размера.

Судећи по наводима америчког концерна Еxxона, количина нафте коју би се могло експлоатисати с до сада познатих подручја у којима су откривене резерве црног злата процењује се на око једанаест милијарди барела. А то све има утицај на локалну економију, пише Деутсцхе Wелле.

Статистички портал Статиста, који се ослања на бројке Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке, објавио је како би се бруто домаћи производ (БДП) с 4,62 милијарди евра у 2019. години могао учетворостручити до 2029., на 29,3 милијарди евра.

Земља која граничи с Венецуелом, Бразилом и Суринамом, тако припада у ред држава које имају најснажнију економску динамику у целом свету, пренео је Пословни.хр.

"То је као да је земља добила на лотоу", казала је у интервјуу за ББЦ Дилета Дорети, представница Светске банке за Гвајану и Суринам.

Последице бума су свуда видљиве. У главном граду Џорџтауну се свуда гради, реализују се бројни инфраструктурни пројекти. Али недостаје (стручна) радна снага. И то на све стране.

Зато Гвајана планира да мотивише исељене земљаке на повратак у земљу. До открића залиха нафте у 2015., Гвајана је бележила талас исељавања, поготово младих људи који нису видели перспективе у својој домовини, те су срећу тражили у иностранству.

Већ четири године након открића првог великог налазишта нафте, у Гвајану се вратило око 50.000 миграната, јавља портал Неwсроом, позивајући се на наводе Министарства финансија.

"Не шаљите новац кући"

Нафта је била прекретница: у 2016. по први пут се у новијој историји Гвајане у ту земљу доселило више људи него што ју је напустило (позитивни салдо од 1.510 људи), стоји у извештају Међународне организације за миграције (ИОМ). У 2018. је нето миграција износила већ 18.150 особа.

Управо се те године гвајански министар спољних послова приликом једне посете Канади офанзивно заложио за повратак својих земљака у јужноамеричку земљу:

"Не шаљите новац кући, вратите се и инвестирајте", поручио је.

У протекле две године салдо је био у плусу за још 32.000 људи. То су енормне бројке кад знамо да Гвајана има само нешто мало више од 800.000 становника.

Министарство спољних послова Гвајане је у одговору на упит Деутсцхе Wеллеа истакло владин програм ремиграције. Ради се о програму којим власти нуде помоћ и подршку оним људима који су спремни на повратак кући или о томе размишљају.

"Влада Гвајане тежи одрживом привредном развоју те је свесна потенцијала дијаспоре у подршци тог процеса. Програм повратка исељеника је једна од бројних владиних иницијатива, с циљем да се Гвајанце који живе у другим земљама мотивише на повратак, односно на давање доприноса развоју њихове домовине", навели су.

Инструменти који би требало да олакшају доношење одлуке о повратку су на пример ослобађање од плаћања пореза за квалификовану, односно стручну радну снагу. “Канцеларија за повратак исељеника” своје циљеве дефинише на врло јасан начин: ту се ради о “подршци грађанима који су заинтересовани за повратком у Гвајану” па све до “реинтеграције Гвајанаца који се врате кући те коришћење њихових способности и ресурса”.

"Већ две године живим овде. И сваки пут кад напустим земљу, приметим разлику када се вратим", каже менаџерка Светске банке Дилета Дорети.

Тај утисак потврђују бројке: у 2019. инвестиције у инфраструктурне пројекте (на примјер путеве или луке) износиле су 167 милиона евра, а од тада су се попеле на 582 милиона евра у 2023.

Тамна страна

Но, успешна прича о Гвајани има и своју тамну страну. Суседна Венецуела у којој је на власти социјалистички диктатор Николас Мадуро, на проналажење нафтних резерви у Гвајани реаговала је прокламирањем својих захтева према тој земљи.

Венецуела наиме полаже право на неке гвајанске регије. На крајње спорном и прилично нетранспарентном референдум, Мадуро је добио оно што је тражио – народ је “благословио” његове територијалне претензије према Гвајани. То оправдава историјским спором с некадашњом британском колонијалном силом око начина на који је повучена граница.

Већ годинама је на дневном реду претња Венезуеле да ће своје територијалне претензије реализовати, ако буде требало, уз помоћ војске. Мадуро је већ дао да се штампају географске карте на којима је добар део гвајанске територије с директним приступом нафтним пољима припојен Венецуели.

Чињеница је да се у Гвајани већ сад налазе бројни Венецуеланци. То су људи који су из своје домовине побегли у Гвајану – од репресије и кризе, закључује ДW.

(ДW) Фото: Схуттерстоцк