Кукуруз заражен афлатоксином стигао на фарме у Српску

Након што је овогодишња суша погодовала да се у кукурузу појаве веће количине афлатоксина, фармери у Српској су забринути, али још је, истичу, све под контролом јер су на вријеме престали користити заражену храну.

Иначе, афлатоксини су одбрамбене супстанце које производи буђ, односно гљивице Аспергиллус, којих има свугдје у природи, јер се њихове споре преносе ваздухом, а стварају се на усјевима, тј. већ у пољу, али и током жетве, транспорта, у складиштима, као и током прераде житарица.

Удружење мљекара Републике Српске је претходно урадило анонимне анализе кукуруза, силаже и концентрата, које су у неколико случајева показале прекомјерно присуство афлатоксина, те су упутили апел Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС за састанак, а тим поводом се у сриједу одржао едукативни скуп на тему "Начин ублажавања дјеловања у сточној храни на млијечне краве".

Како је за "Независне новине" казао Милорад Арсенић, предсједник Удружења мљекара РС, неке регије имају проблем, док неке нису захваћене.

"То је увијек присутно и боримо се с тим. Ове године је мало израженије, али оно што је врло важно је да нема обуставе, те је још све у границама. Највише проблема има у регији Семберије, док код нас у Козарској Дубици има појединачних случајева. На предавању у сриједу су сви заједно тражили рјешење за овај проблем", рекао је Арсенић.

И Милорад Симић, фармер из Бијељине, чија фарма броји 90 музних крава, каже да су почетком мјесеца имали проблем с афлатоксином у храни, као и да је ово велики проблем, који је успио санирати.

"Ја нисам промијенио добављача хране, већ сам потрошио количину коју су довезли, те почео користити концентрат који је сигурно без афлатоксина. То је велики проблем на тржишту, а поготово у Семберији, код људи који купују готове смјесе концентрата и  кукуруза. Он се увози, и ми не знамо одакле је тај кукуруз. Ове године кукуруз има много више афлатоксина од прошлогодишњег", казао је Симић.

Како каже, на другим фармама у том подручју су много већи проблеми него што је то случај код њега.

"Брзо то ријешим, јер одавно познајем тај проблем с обзиром на то да смо прије 10 година због тога више од 20 дана просипали млијеко. Иначе, све рјешавамо са произвођачима хране, а ако су велике количине, концентрат који је заражен вратимо фабрикама, те кренем да убацујем и абсорбенте. Министарство нам помаже савјетима, апелују да се користе анукуланти, међутим доста произвођача није у могућности да замијени храну јер има своју силажу, кукуруз, а они су уједно и највећи узроци повишеног афлатоксина", истиче Симић.

Додаје да је највећи проблем кад наставе да користе заражени кукуруз и не убацују абсорбенте по препоруци, те морају просипати млијеко, што је већа штета него да купе други кукуруз.

Појашњава да се кукуруз заражен афлатоксином може искористити за исхрану бикова и свиња, и могу се тиме хранити неколико дана прије клања, те је, како каже, битно да пред клање немају афлатоксин у месу, док, с друге стране, крава сваки дан даје млијеко, што се, истиче, осјети.

Како каже Арсенић, претходно су чланови тражили да се подигне граница афлатоксина у млијеку, односно да се изравна са нормативом у Србији, но договорено је да остану на критеријуму који је мало оштрији, а који је прилагођен европској директиви, тако да се њихови производи могу извозити.

"Иако би било лакше да је норма афлатоксина на нивоу који је у Србији, онда не бисмо имали тај проблем. Код нас је граница 0,05, а у Србији је 0,3, тј. шест пута више дозвољено присуство афлатоксина", додаје он.

(Независне)