Промовисан роман "Седам живота лажног Димитрија"

У Народној библиотеци "Филип Вишњић" одржана је промоција књиге "Седам живота лажног Димитрија", аутора Младена Трбића. Осим аутора, о књизи је говорио и познати српски писац Дејан Стојиљковић.

Кроз вишеслојну нарацију и прстенасту форму роман “Седам живота лажног Димитрија” читаоцу открива, како наводи аутор Младен Трбић, “Доба смутњи”, са акцентом на интригантну личност из периода када је руска историја била пред великим изазовом, а који се тицао њеног опстанка…

Ова књига водиће вас кроз поглавља, као кроз лавиринт, те на моменте доводити у недоумицу са кључним питањем – гдје завршава историја, а почиње пишчева фикција?!

Али, ту није крај питањима... Кроз лик лажног Димитрија, најмлађег сина Ивана Грозног, читаоци ће постепено сазнавати о разним скривеним интересима, почев од добро скованих планова утицајних појединаца унутар руских граница, до тежњи европских сила које су биле, у већој или мањој мјери, у рукама Ватикана...

Занимљиво, да се Трбићево писање не задржава само на дворским аналима, историјским списима, те језуитским архивима, већ у свој роман уводи и два славна руска књижевника – Николаја Гогоља и Александра Сергејивича Пушкина, који су живјели чак два вијека након “Доба смутњи”…

Поставља се питање зашто толика временска дистанца – да ли човјек боље види чињенице када се одмакне или, пак, сазри вријеме, само по себи, да се нова истина свијету открије?!

Специјални гост на књижевној промоцији писац Дејан Стојиљковић очекује да ће роман “Седам живота лажног Димитрија” бити књига о којој се прича, јер је аутор већ у свом првенцу показао да посједује умјетност писања, којом вјешто повезује занат и креативност. Он лично не придаје толико значаја инспирацији, колико идеји, којом аутор поставља прецизну конструкцију дјела.

Стојиљковић примјећује и код младог Трбића тај нерв, по којем се његово писање заснива на темељном истраживању, док фикција има особину надоградње која произилази из ауторове маште.

Добро позната флоскула да “историју пишу побједници” показала се као тачна у случају лажног Димитрија, јер је његова судбина била и остала предмет бројних спорења, наводи Трбић.

Међутим, однос према власти, однос према новцу, те општој пропаганди, почев од цркве до државе, без обзира на вријеме, те да ли је у питању исток или запад, постаје, ипак, ванвременска и може се пронаћи у сваком вијеку.

(БН) Фото: БН