Забрињавајуће: Повећао се број корисника дрога

Посљедњих година дошле је до промјене тренда у свијету овисности од дрога. Стучњаци кажу да овисници најчешће користе амфетамине, који доносе штетне посљедице. Овисници су често и малољетне особе, а претпоставка да се на годишњем нивоу број овисника у Босни и Херцеговини повећава за 10% је поражавајућа.

Република Српска 26.09.2024 | 11:10

Да се свијет, музика, па чак и дроге мијењају чувена је реплика из филма Транспотинг. Подаци којима располажу организације за лијечење од овисности у Босни и Херцеговини то потврђују. Тренутно су највише присутне такозване синтетичке дроге.

„Тренд који је био на хероиснким овисница, у задњих неколико година сплашњава. Хероин више није толики проблем него су сада проблем амфетамини. Добна граница тражења помоћи се исто смањила. Данас на анфетамину су границе од 20 до 27 година. То значи да се ради о младим људима који су већ дотакли дно“, поручује Борислав Гоић, Удружење „Прослави опоравак“

Тренутно, обједињених и тачних података о броју овинсика у Босни и Херцегоини нема. Из невладине организације Прослави опоравак кажу да се број сваке године повећава за око 10%. Нове психоактивне супстанце је јако тешко конторлисати и детектовати, јер долазе у различитим облицима. Оне са собом доносе и штетне посљедице.

„Изазивање изразите узнемирености, анксиозности и стања која личе на тешка душевна обољења. Посљедице по здравље су тешке, а забрињавајуће је то што је некада јако тешко пратити супстанце“, наводи Нера Зивлак-Радуловић, специјалиста психијатрије.

Разлози за развој зависности су биолошке, психолошке и социолошке природе. Социјални фактори зависе од средине у којој млади живе, а улазак у свијет дроге, често може бити и покушај бијега од стварност.

„Живимо у друштву у којем се пропагирају слике које су упитне, медији су презасићени сликама лажног луксуза, промовише се конзумеризам и брза рјешења, док се стварни проблеми гурају под тепих . Како онда очекивати да млади изаберу прави пут када им систем упорно затвара врата", поручује Мирјана Чеко, социолог.

Лијечење и од овисности и ресоцијализација су дуготрајни процеси, за њихов успјех потребна је нека врста подршке локалне заједнице.

Особе које се желе лијечити потребно је помоћ потраже у здравственим установама, гдје се ради дијагностика, која одређује приступ и правац лијечења.