Требињем владају политички притисци и уцјене, грађани масовно одлазе да раде у Хрватску

Требињем владају политички притисци и уцјене, јасан је професор историје из овог града Лазар Радан. Он је у рубрици “Без увијања” навео да људи из Требиња масовно бјеже трбухом за крухом у Хрватску, те да се такорећи немају гдје вратити.

Обичан човјек у Требињу има све предуслове за нормалан живот, али Требињци су жељни слободе, порука је младог Херцеговца, мастера историје Лазара Радана.

“Око 3.500 Требињаца ради у Дубровнику. Отишли су због политичких притисака. Рекли су да им је доста да их неко уцјењује за гласове.”

Свима који су бољи посао нашли у Дубровнику, врата града Требиња су затворена, наводи историчар Радан и објашњава:

“Одлазећи градоначелник Петровић и тада долазећи Ћурић су се потрудили да се попишу сви људи који раде у Дубровнику, да постоји једна црна листа, да ако се некада врате у град да немају приоритет за запослење.”

Требиње је специфично и по томе што руководиоци града имају своје туторе, наводи Радан.

“Требиње има градоначелника и стварног градоначелника. То подразумјева да је садашњи градоначелник заправо марионета у рукама генералног директора Електропривреде Републике Српске.

Наши кумови како их ми зовемо имају своје људе у граду и њима је фантастично. Они не знају колико кошта бензин, колико кошта струја...”, рекао је он.

Образовни систем у Српској је сведен на само дно, тврди професор историје са просјеком 10 из Требиња Лазар Радан.

“Годинама немамо министра просвјете који је носио дневник. Имамо ауторе који су са факултета написали уџбенике, а разлике између факултетског образовања и основне школе се не могу упортедити.

Најлакше је директорима који дођу и кажу – морате мотивисати ђаке да уче. Не пита се нико шта мотивише професоре. Некога мотивише плата, а некога мања администрација. Код нас се не зна шта је скандалозније да ли мале плате или обимна администрација.”

Вјеровали или не, наводи Радан, Требиње функционише са само једним тимом хитне помоћи.

“Заиста тужно и додакло је само дно. Замислите да једно добровољно ватрогасно друштво из Требиња из буџета добија 826.000 КМ, док се за дом здравља издваја 200.000 КМ.

Такође, болница је неопходна Требињу. Једно вријеме се дешавало да се у требињској болници не може урадити ЦТ главе. Апаратом за ултразвук који је плаћен 400.000 КМ прегледа се само пет људи годишње.

Дешавало се неколико пута да труднице које су се поражале у Требињу добију бактерије. Те бактерије су наводно проузроковане биле прибором који није добро стерилисан. Због тога су жене из Требиња ишле да се порађају у Невесиње.”

Требињска болница требало би да се направи до октобра сљедеће године, а њена цијена је 128,5 милиона КМ, што је највећа пристигла понуда, навео је Радан.

(БН) Фото: БН