Афере требињске власти у медијским написима и у ладицама тужилаштва

Посљедњи четворогодишњи мандат актуелне градске власти у Требињу обиљежиле су бројне афере, неке од њих завршиле су на суду, неке у виду кривичних пријава чекају свој ред у ладицама Окружног јавног тужилаштва у овом граду. Неке су само остале у медијским текстовима које је, између осталих, објављивао и портал Директ.

Од 2016. године у Требињу је у континуитету на власти СНСД са својим коалиционим партнерима. У изборној кампањи 2020. године обећавали су много, но нису сва обећања испуњена, иако власт увјерава да су радили у најбољем интересу грађана, поштено и одговорно. Но, чињенице не говоре увијек у прилог томе.

Нека од обећања, попут аеродрома, нису ни започета, а нека, попут обилазница, нису далеко одмакла. Са истим жаром, старим и новим обећањима, власт је ушла у нову кампању.

Истовремено, посљедњи четворогодишњи мандат актуелне градске власти обиљежиле су бројне афере. Неке од њих завршиле су на суду, неке у виду кривичних пријава чекају свој ред у ладицама Окружног јавног тужилаштва у овом граду, а неке су само остале у медијским текстовима које је, између осталих, објављивао и портал Директ.

Мирко Ћурић на мјесту је градоначелника Требиња шест година. Изабран је на ванредним изборима 2018. године, а позицију је практично наслиједио од кума и страначког колеге Луке Петровића.

Градоначелник Ћурић остаће упамћен по обрачуну са локалним ватрогасцима који су тражили повећања зараде које им је гарантовао колективни уговор.

Но, градоначелник се томе противио, па је непослушне ватрогасце почео премјештати на друга радна мјеста, деградирајући њихов статус. Да је Градска управа поступала мимо закона, потврдио је у више пресуда и Основни суд у Требињу, о чему је Директ извјештавао у више наврата.

У свом вишегодишњем мандату градоначелник Ћурић је успио и да седамдесетогодишњој пуници у закуп додијели државну парцелу на 20 година, како би се она бавила воћарством и виноградарством. Директ је први објавио ту причу, а Ћурић је нашем медију спочитавао то да његовој пуници не желимо дуг животни вијек.

Град Требиње је у овом периоду успио да се у чак једном дану задужи за 10 милиона марака.

„Црни дан за Требиње, идемо ка дужничком ропсту и то баш усусрет изборима“, тако су говорили опозициони одборници у скупштинским клупама. Градоначелник се бранио да то није његов кредит, већ да га је изгласала одборничка већина, уз опаску да ће Требиње „наставити путем развоја“.

Након више покушаја, подизања и смањивања цијене, најављиваних протеста и блокада, те поништених тендера, Град Требиње је успио да угради рефлекторе на фудбалском стадиону „Полице“. Но, до данас још ниједна утакмица није одгирана под новим рефлекторима.

Побједнички конзорцијум који је добио посао вриједан око два милиона марака, добила је властима омиљена „Херц градња“, затим фирма „Неxен“ из Бањалуке, али и фирма одборника Ранка Бошњака „Монтинг енергетика“. Одборник је у шкупштини гласао за одлуку о изградњи рефлектора, а недуго потом и добио посао уградње.

Трагом приче Директ портала, Транспаренцy интернатионал БиХ је против Бошњака поднио пријаву због сукоба интереса. Након тога, Бошњак је позицију директора у фирми препустио свом сину Бојану и тако отклонио сукоб интереса, а надлежна комисија тек накнадно утврдила да он није у сукобу. Будући да је недвосмислено утврђено да је Ранко Бошњак био у сукобу интереса у тренутку пријаве и објаве нашег текста, ТИ БиХ је наставио правну борбу у овом предмету.

Протеклих година Градска управа је наставила јавни новац свих грађана Требиња да додјељује медијима који извјештавају по њиховој вољи. Према годинама устаљеним тендерима, највише новца добила је локална Херцег телевизија.

Из опозиционих редова могле су се чути критике и на рачун нетранспарентне подјеле јавног новца удружењима и фондацијама које се баве проблематиком различите популације грађана. У прилог овој појави говори и извјештај Директ портала о томе како је власт у Требињу успјела да подијели и пензионерску популацију.

Наиме, према подацима које смо успјели да прикупимо, једном пензионерском удружењу, на чијем је челу предсједник актива пензионера СНСД-а, Град је у посљедњих пет година додијелио најмање 349.000 марака.

Ово удружење је непризнато од републичког удружења пензионера и окупља знатно мањи број ове популације у Требињу.  Истовремено, друго удружење, званично признато од републичког, добило је најмање 48.800 марака.

Краткорочно негодовање, махом на друштвеним мрежама и у одборничким клупама, изазвало је повећање цијена паркинга, као и увођење ноћне тарифе на појединим паркинг мјестима.

На хиљаде радника из Требиња и цијеле Херцеговине кренуло је посљедњих неколико година најчешће у сусједни Дубровник због знатно бољих зарада. У Требињу, које у првом реду истиче своје туристичке потенцијале, поскупјеле су цијене живота, вода, канализација, комуналне накнаде, порези на непокретности…

Све намете, уцјене и пропале договоре није могао поднијети ни један од, како га називају, највећих херцеговачких инвеститора Родољуб Драшковић. Он је рекао да замрзава, конзервира и повлачи све инвестиције, а власт у Требињу и Републици Српској оптужио је за криминал и корупцију, а политички и привредни амбијент у Требињу назвао је, такође, корумпираним.

Тако је напола остала изграђена Драшковићева задужбина – зграда Гимназије, коју не жели да заврши и препушта је Граду. Градоначелник Мирко Ћурић раније је рекао за наш портал да би Град могао преузети тај пројекат, но до данас нема конкретнијих информација о томе.

По устаљеном рецепту, власт је бројне послове путем тендера додјељивала блиским фирмама, па није изненадила ни ситуација у којој је посао расподјеле милиона марака Електропривреда Републике Српске (генерални директор Лука Петровић је одборник СНСД-а, прим. аут.) додијелила фирми без завидних референци, а која се доводи у везу са одборником СНСД-а Александром Бодирогом.

Власт се на критике није много обазирала, осим што их је доживљавала као злонамјерне и спутавајуће за развој града. Из угла власти урађено је много тога, реализовано више од 40 пројеката и имају намјеру да тако и наставе.

Поплочавали су Стари град, градили духовни центар у Мркоњићима, који још није завршен, иако је требало да буде готов у 2022. године. Направили су кружни ток, трећу траку према градској капели, дјечја игралишта, стаклени видиковац, уређивали тротоаре, пјескарили и освијетлили мостове, нудили различите културне манифестације, а започели и обећану „Слободну зону“.

Дуго година су најављивали завршетак двије обилазнице око града,  а тренутно граде трећу траку за одвајање према Билећи.

Завршили су вишегодишњу изградњу затвореног базена, на чије су чело поставили бившег полицијског командира, коме се сада суди под отпужбом да је у згради полицијске станице претукао двојицу младића, чиме је починио кривично дјело „повреда људског достојанства злоупотребом службеног положаја“. 

Власт се дичи изградњом највећег моста на Требишњици, који са 12 милиона марака финансира предузеће Хидроелектране на Требишњици. Дати рокови су пробијени, па су постављени нови.

Главни пројекат којим се поноси власт у Требињу, а који у ствари финансира Влада Републике Српске, је изградња нове болнице. Иако је група грађана све вријеме упозоравала да се болница гради на узурпираном пољопривредном земљишту, интерес за градњу је био јачи. Посао вриједан око 128 милиона марака опет је добила „Херц градња“ Братислава Пиџуле. Милорад Додик, објавио је то први Директ портал, јавно је признао да је на тендеру управо погодовано овој фирми како би она добила посао изградње нове болнице.

Најдуговјечнији пројекат и неисцрпни извор за изборна обећања је изградња аеродрома у Требињу. Овога пута, најаве су биле да ће изградњу финансирати Србија. Од пројекта се није одустало, понављају стално власти и увјеравају да ће авиони сигурно летјети изнад Требиња. Када, то нико не зна. Извијесно је само да су обећања о томе већ пунољетна.

(Директ-портал/Мис БиХ)