Др Милан Благојевић: Наше незнање

За четвртак 19. септембра ове године заказана је сједница Уставног суда БиХ, на којој ће, између осталог, предмет оцјене уставности бити и Изборни закон који је у априлу ове године усвојила Народна скупштина Републике Српске.

Република Српска 17.09.2024 | 17:04

Пише: Др Милан Благојевић 

На основу досадашње праксе тог суда нема дилеме да ће бити удовољено једном од два захтјева која су поднијета против тог закона. 

Један од тих захтјева је онај Дениса Звиздића, који тражи укидање Изборног закона у цјелини, а други је захтјев четири делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, којим се не тражи укидање цијелог Изборног закона, већ само одређених његових чланова који су таксативно наведени у том захтјеву.

Уставни суд БиХ ће о оба та захтјева расправљати и одлучивати јединствено, у предмету под бројем У-12/24, како је најављено у дневном реду сједнице објављеном на интернет страници тог суда.

Како већ рекох, на основу досадашње праксе Уставног суда извјесно је да Изборни закон Републике Српске неће проћи тест уставносудске контроле.

Наиме, у ранијим случајевима, у којима се постављало слично правно питање као и у садашњем случају, Уставни суд БиХ је прије свега примјењивао члан 3.3б) Устава БиХ, којим је прописано да ће се ентитети у потпуности придржавати како тог устава, тако и одлука институција БиХ, при чему је Уставни суд у више ранијих случајева заузео став да ријечи "и одлука институција БиХ" значе и било који закон који усвоји Парламентарна скупштина БиХ.

Та скупштина је још 2001. године усвојила, гласовима и из Републике Српске, Изборни закон БиХ који је и данас на снази.

Тим законом је прописан поступак избора за све нивое власти у БиХ те је одређено да је Централна изборна комисија БиХ (ЦИК) једино надлежна за све изборе у БиХ, што између осталог укључује: доношење одлуке о одржавању избора, овјеравање политичких странака и других субјеката за учешће на свим изборима, штампање, дистрибуцију и сигурност свих гласачких листића, утврђивање и потврђивање резултата свих избора за све нивое власти, итд.

Једном ријечју, Република Српска је те 2001. године гласовима својих посланика и делегата у Парламенту БиХ прихватила да избори за све нивое власти у БиХ буду прописани Изборним законом БиХ. Учињено је тако, иако правно није морало.

Наиме, Устав БиХ не прописује надлежност Парламентарне скупштине БиХ да донесе изборни закон, а поготово не изборни закон којим би били регулисани избори за све нивое власти у БиХ.

Ни Анекс 3 Дејтонског споразума то не прописује. Јер, чланом 5. тог анекса јесте речено да се његове уговорне стране (Српска, Федерација БиХ и Р БиХ) слажу да створе сталну изборну комисију са надлежностима да спроводи будуће изборе у БиХ.

Међутим, није том нити било којом другом одредбом Анекса 3 уопште речено које "будуће изборе", то јест за које нивое власти, јер у члану 5. Анекса 3 стоје ријечи "будуће изборе у БиХ", а не ријечи "будуће изборе ЗА СВЕ НИВОЕ ВЛАСТИ у БиХ".

Управо због тога представници Републике Српске су те 2001. године требали инсистирати и изборити се да на нивоу БиХ буде донесен Изборни закон БиХ којим би били прописани само избори за институције на нивоу БиХ и да ЦИК буде надлежна само за тај ниво избора, а да избори за све остале нивое власти буду прописани ентитетским законима и да за њих буду надлежне ентитетске изборне комисије.

Нажалост, они који су тада представљали Републику Српску, а има их доста и данас на политичкој сцени, нису водили рачуна о томе па су умјесто тога прихватили Изборни закон БиХ онакав какав јесте.

Они би сада да Изборним законом Републике Српске ураде оно што су требали радити прије више од 20 година, али сада је касно за то. Зато не могу, а да се не запитам како је Република Српска успјела да уопште опстане до сада, с обзиром на глупости и незнање оних који су је водили.

Сада ће ова њихова накнадна "памет", тачније речено њихова спознаја колико су били намагарчени прихватајући да Изборним законом БиХ буде прописано и оно што није морало бити прописано, доживјети фијаско у Уставном суду БиХ који ће, позивањем на већ поменути члан 3.3б као и принцип владавине права из члана 1. Устава БиХ, да касира њихову непромишљеност у виду Изборног закона Републике Српске. 

Једино остаје да се види да ли ће цијели тај закон бити укинут (што тражи Денис Звиздић) или ће бити укинуте само поједине његове одредбе (како траже четири делегата у Дому народа).

С обзиром на то да се Изборним законом Републике Српске сада хоће оно што је требало радити прије двије деценије, а што би за посљедицу имало радикалне измјене цјелокупног изборног процеса у БиХ и узимање великог дијела надлежности ЦИК-а, склонији сам томе да ће из тих разлога Уставни суд БиХ укинути у цијелости Изборни закон Републике Српске.

Томе у прилог говори и чињеница да је привременом мјером Уставни суд БиХ обуставио од примјене тај закон у цјелини, а не само поједине његове одредбе.

Др Милан Благојевић