Апел: Зауставите илегално вађење шљунка из ријека

“Наше ријеке нису криве, а шљунак је јавно добро”, порука је конференције организоване у Бијељини поводом представљања резултата четворогодишњег рада организација цивилног друштва. Промјена политике управљања водом, начин је да се стане у крај крађи шљунка и штетним посљедицама такве експлоатације.

Нелегална експлоатација шљунка, девастација земљишта, разорне посљедице, слика су сливова ријека Босне и Дрине, који су били предмет четворогодишње анализе органзација цивилног друштва и активиста.

“Највећи проблем је начин додјеле локалитета за експлоатацију шљунка. Познато је да од 2017. године у Републици Српској као ни у ФБиХ нема концесија за експлоатацију шљунка, већ се искључиво раде радови на вађењу ријечног материјала из корита ријека ради продубљиванња корита ријека и повећања протицајног профила да се не би дешавале поплаве”, каже Љубинко Ђурић, пројект менаџер Центра цивилних иницијатива.      
                                                                                        
- Поред тога, спорна је и транспарентност, каже Ђурић и додаје да постоје бројне злоупотребе. У Републици Српској је тренутно, каже, 39 локалитета на којима се вади шљунак, а према њиховим информација исто толико има и нелегалних.
                                                                                                                                                     
“Тренутно имамо у Добоју осам подигнутих и потврђених оптужница кад је у питању нелегална експлоатација шљунка и они су углавном уназад десет година у ладицама. Таква ситуација са мањим временским роком је у Бијељини гдје су тренутно четири подигнуте и потврђене оптужнице, имамо још четири предмета у раду. Веома споро или никако се не проводи процес кажњавања оних који изводе нелегалну експлоатацију шљунка”, каже Ђурић.

Како би се зауставила крађа шљунка, дизање пољопривредног или шумског земљишта у близини ријечних корита, потребно је упутити иницијативу надлежном министарству за промијену политике управљања водом, сматра  Снежана Јагодић Вујић испред Еколошког удружења „Еко пут”. Има и приједлог:

“Имамо један одличан приједлог по узору на Воде Хрватске.  То би значило да шљунак може да се вади само на обали гдје га Дрина наноси, а све остало је илегално”.
                                            
Нажалост, стање на терену ни близу овог приједлога.   

“Нажалост бахатост је на дјелу и отимање од свих грађана Бијељине оног што свима нама припада, јер шљунак је јавно добро свих нас који живимо овдје, то није власништво појединаца”, каже Снежана Јагодић Вујић.

Она указује да о посљедицама нико не размишља. Сутра кад буду кренуле кише, кад Дрина надође, каже, кроз 15 минута имаћемо воду у Бијељини.

(БН) Фото: БН