Масовна злоупотреба закона: План набавки мијењају 177 пута

Институције, јавна предузећа и локалне заједнице у БиХ масовно злоупотребљавају Закон о јавним набавкама, у дијелу који се односи на њихово планирање.

Република Српска 10.09.2024 | 12:35

Наиме, закон их није ограничио када су измјене у питању, што они обилато користе у толикој мјери да су у потпуности обесмислили ову обавезу. Са друге стране преко 500 је оних који уопште ни немају објављен план јавних набавки.

Рекордер по питању измјена у прошлој години био је Рудник и Термоелектрана Угљевик. У овом предузећу које послује у склопу Електропривреде Републике Српске своје планске документе у вези набавки промијенили су чак 177 пута.

Велики број измјена имала је и општина Илиџа, која је план јавних набавки мијењала 114 пута у 2023. години, као и град Сарајево којем је још једна измјена недостајала да заокруже цијелих 100 за само 12 мјесеци.

Међу онима који нису имали јасне планове су и  Универзитетски клинички центар Тузла са 82 измјене и допуне, Федерално министарство финансија са 67 те општина Мркоњић Град која је направила 51 измјену и допуну плана јавних набавки.

На другој страни, као позитиван примјер може се узети Рудник и Термоелектрана „Гацко“ који у прошлој години ни једном није мијењао свој план.

Уговорни органи планирање не врше систематично

У Агенцији за јавне набавке (АЗЈ) БиХ су због овог проблема почели са анализом у посљедњих неколико година, а она показује да је ријеч о девијацији која се понавља сваке године.

Према њиховој оцјени, важност планирања јавних набавки се не смије занемарити.

“Објава планова набавки је битна и за привредне субјекте, како би правовремено могли планирати и своје активности, али и за уговорни орган који планирањем може унаприједити соје пословање и боље вршити функцију од јавног интереса”, кажу они.

Планирање би како додају требало бити стратешка одредница уговорног органа и посебна фаза у пројектном менаџменту. Међутим, реалност је сасвим другачија.

“Уговорни органи на свим нивоима власти планирање не врше систематично, са претходним анализама, већ се планира у највећем броју случајева по принципу „ад хоцк“ што за резултат има и већи број измјена и допуна планова набавки”, наводе у АЗЈ БиХ.

Они напомињу да су уговорни органи обавезни да планирању набавки посвете дужну пажњу, како би планови имали што мање измјена, те да се набавке реализују у што већем постотку.

Они који прате ове процесе, кажу да се у јавним набавкама, као и у било којој другој области привреде и живота уопште, не може све прецизно планирати.

Уредник портала “Пратимо тендере” Слободан Голубовић каже да увијек постоје ситуације гдје се план мора мијењати или ревидирати, али и додаје да то мора бити оправдано и утемељено.

Са намјером или из незнања неадекватно планирају потрошњу јавног новца

Појашњава да је Закон о јавним набавкама дозволио измјене и допуне планских докумената и није ограничио њихов број јер је то практично немогуће, јер се не може предвидјети поплава, клизиште или нека друга ванредна ситуација за коју је потребно обезбиједити средства да се санира.

“Међутим, евидентно је да су неки уговорни органи злоупотријебили ту могућност, па су практично на дневном нивоу мијењали планске документе, што говори о њиховом неадекватном планирају потрошње јавних средстава, са намјером или из незнања”, каже Голубовић.

Према његовим ријечима, ако неки уговорни орган има вишегодишње искуство у поступцима набавки, па самим тим и у планирању, није логично да није планирао набавку зимских гума за службене аутомобиле које се набављају сваке године, па због тога мора извршити измјену и допуну планских докумената.

“Мишљења сам да у неким будућим законским рјешењима треба обратити пажњу на рјешавање овога проблема, а један од начина је увођење правила да се плански документи не могу мијењати без адекватног образложења које ће бити јавно доступно”, предлаже Голубовић.

Иначе, до 2022. године уговорни органи су имали обавезу да планове објављују на својим интернет страницама.

Принцип транспарентности је био заступљен, међутим, у већини случајева они су били скривени и забачени и могли су се наћи само уз детаљну претрагу.

Међутим, те године се измијенио закон па се обавеза објаве пренијела и на портал јавних набавки. Прошле године ту обавезу је испунио 2.471 уговорни орган.

(Цапитал)