Ако будемо увозили електричну енергију доћи ће до поскупљења

Производња електричне енергије ове године у Босни и Херцеговини је у паду, док истовремено увоз расте. Да ли ће то утицати на привреду и на повећање цијене струје? 

Република Српска 08.09.2024 | 15:12

Према подацима Агенције за статистику БиХ, Босна и Херцеговина је у јуну произвела 1 028 гигават сати електричне енергије што је за 19,8% мање него у истом периоду прошле године. Економисти кажу да је један од разлога за мању производњу струје овогодишња суша али и то што електропривреде у Босни и Херцегивини имају проблема са набавком угља. 

„Земља која је била највећи нето извозник електричне енергије у Европи, јер смо преко 30% извозили сад постајемо увозници електричне енергије. То показује да нешто стратешки није у реду јер БиХ има све ресурсе да без икаквих проблема производи електричну енергију из обновљивих извора са властите територије“, каже Дамир Миљевић, магистар организације и менаџмента, члан УО Центра за одрживу енергетску транзицију РЕСЕТ. 

- Када би се омогућила производња струје из обновљивих извора, тачније постављањем соларних панела, то би помогло и грађанима и приведи, кажу стручњаци.

Међутим, ту се долази до зида званог бирократија и администрација јер је још увијек проблем доћи до адекватних дозвола за постављање соларних панела, било да су физичка или правна лица у питању. 

„Имамо старе капацитете неефикасност у ланцу производње непоштене уговоре који повећавају цијену и трошкове пословања па нам електроприведе завршавају са губицима и онда рјешавају тако што повећавају цијену електричне енергије. Свијест о томе да је сваки кров централа која може да производи струју и да је то рјешење за дугорочну будућност друштва али и привреде је нешто што је порука коју треба пренијети“,Зоран Павловић, економиста. 

Уколико се не омогуће соларни панели, какве ће онда посљедице повећање увоза струје у БиХ оставити на крајњег корисника односно грађане?

„Ако будемо производили мање енергије а увозили више сходно томе долази до повећања цијена,  а не знамо шта можемо да очекујемо по питању животне средине на који начин ће здравље грађана да трпи и све те турбулентне промјене до којих може да дође самом промјеном у енергетском систему у односу на оно на шта смо навикли и у односу на онај правац у којем можемо да кренемо“, каже Драган Остић,асистент на програм „Енергија и климатске промјене“ Центар за животну средину енергетска транзиција.

С обзиром да за све постоји рјешење, има га и у овом случају, а то је формирање берзе електричне енергије на коју се чека 18 година. Кроз берзу би се,између осталог, избјегло посредовање у трговини струјом, чиме би се потенцијално оствариле ниже цијене, односно бољитак за грађане и привреду Босне и Херцеговине.

Али као и за свако рјешење код нас које је повољно за грађане, а неповољно за оне који одлучују, нема сагласности политичке власти у БиХ. 

(БН) Фото: Илустрација