За борца прве категорије нема мјеста на УКЦ-у Српске?!

Давиду Шмитрану (60) из села Грбавци код Градишке прије годину дана дијагностификован је рак грла. Умјесто лијечења на које има право, каже, наишао је само на одбијање. 

“Двије седмице сам лежао на Клиници за болести уха, грла и носа. Када су ме отпустили, речено ми је да ће ме звати на даље лијечење и терапију када се мјесто ослободи, али тај позив никада нисам добио. Када их зовем, не јављају се или само спусте слушалицу”, каже Шмитран. 

Помоћ је тражио од Борачке организације града Градишка, након чега је добио једнократну новчану помоћ, али не и неопходну здравствену терапију. 

“У рату сам провео пуне четири године и борац сам прве категрије. Када је требало, био сам ту и стварао сам ову државу, али када је тај дуг требала да врати, она ми је окренула леђа. Борачка организација ми је дала 500 КМ помоћи и то је све што сам добио. Мени је у најбољем случају остало још неколико година живота, али без терапије умријећу и раније”, каже Шмитран.

Шмитран болује од посттрауматског стресног поремећаја и живи сам. Једино примање које остварује јесте борачки додатак у износу од 120 КМ мјесечно. 

“У понедјељак ујутру ћу доћи на УКЦ у Бањалуку и не одлазим док ме не приме на лијечење. Кући се нећу враћати, само ме полиција може удаљити”, поручује Шмитран. 

У кратком телефонском разговору са надзорном сестром Клинике за болести уха, грла и носа речено нам је да више информација о конкретном случају можемо затражити у понедјељак. 

(БН) Фото: БН