Милиони се троше на рекламе, иако немају конкуренцију?!

Рекламирање, оглашавање, медијско праћење, промоција, истицање визуелних обиљежја, медијски закуп, изнајмљивање рекламног простора… Ово су само неки од назива тендера све три електропривреде и њихових зависних предузећа који послују на територији Босне и Херцеговине.

Тржиште електричне енергије у БиХ јесте отворено, али суштински оно је јасно подијељено, па Електропривреда БиХ, Електропривреда ХЗХБ и Електропривреда РС фактички имају монопол на територији на којој послују.

Стога се намеће питање – зашто им је, уопште, потребно рекламирање?

“Електропривреде у БиХ и њихова зависна предузећа немају конкуренцију на тржишту и због тога су набавке услуга рекламирања несврсисходне, односно представљају класичну злоупотребу јавних средстава за политичке и/или приватне сврхе”, каже за Журнал уредник портала ПратимоТендере Слободан Голубовић.

Осим различитих назива тендера, користе се и другачији поступци јавних набавки приликом набављања ових услуга. Новинари Журнала покушали су издвојити све тендере у 2024. години који су до сада или проведени или је тендер у току.

На крају смо дошли до бројке од око 60 тендера и најмање 5,3 милиона марака јавног новца који електропривреде и зависна предузећа троше на рекламирање и сличне медијске услуге!

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РС РЕКОРДЕР

Дамјан Ожеговић из Транспаренцy Интернатионала БиХ за Журнал истиче да се може оправдати трошење мањег дијела средстава у ову сврху – од објава честитки за празнике, до објаве огласа – али упозорава на злоупотребе и кршење закона:

„Спорно је што јавна предузећа троше на стотине хиљада марака за промоцију себе и својих дјелатности иако немају апсолутно никакву конкуренцију на тржишту. Поготово је спорно што се у већини поступака јавних набавки појављује само по један понуђач који испуњава све тражене услове.

Јасно је да ријеч о ограничавању активне и правичне конкуренције, а посљедично намјештању послова који су преплаћени привилегованим понуђачима.

Оно је што је такође примјетно јесте да се све више уговора закључује са агенцијама које имају по једног или два запослена радника, а преко уговора о пословно-техничкој сарадњи располажу туђом, а не својом опремом.”

Ту се посебно истиче Електропривреда Републике Српске. В.д. директора Лука Петровић и сарадници већ су провели два тендера – један за рекламирање на спортским, културним, хуманитарним и другим манифестацијама и догађајима, те други за медијско оглашавање.

И први тендер вриједан 2,5 милиона КМ, али и други вриједан 950.000 КМ, додијељени су истој фирми – требињској агенцији XПЛОДЕ МЕДИА. У оба наврата њихова понуда била је једина која је стигла на адресу Електропривреде РС.

Ријеч је о агенцији која је основана 2021. године, која од оснивања има само једног запосленог, а у власништву је Немање Бодироге.

Према писању медија, он је брат Александра Бодироге, СНСД-овог одборника у требињској скупштини. Објављено је и како контакт телефон ове фирме води до телефонског броја одборника Бодироге.

Журналови саговорници дијеле мишљење да су се тендери за медијске услуге више пута показали као идеалан систем за извлачење јавног новца, али и за промоцију политичара који руководе јавним институцијама и предузећима, па се трошење јавног новца на рекламирање може посматрати и као начин политичке промоције.

Примјера ради, Лука Петровић који је на челу Електропривреде РС је, заправо, политичар из владајућег СНСД-а. Он, наравно, није изузетак.

“Руководиоци електропривреда у БиХ и њихових зависних предузећа су у правилу функционери политичких странака, па стога услуге рекламирања ових уговорних органа можемо посматрати као политичку промоцију политичара који њима руководе”, упозорава Слободан Голубовић, а његово мишљење дијели и Дамјан Ожеговић:

“Додатни проблем, осим извлачења јавног новца, је функционерска кампања, јер се ресурси за промоцију користе не за промоцију предузећа – већ руководилаца и њима подређених који су уједно кандидати на изборима.”

Поред матичне Електропривреде РС, и зависна предузећа троше значајна средства на рекламирање – ХЕ на Требишњици 950.000 КМ, ХЕ на Дрини 250.000 КМ и 20.000 КМ, Електро-Херцеговина 80.000 КМ, РиТЕ Угљевик 28.000 КМ… Овај списак сигурно није коначан, с обзиром на то да је до краја године остало око четири мјесеца.

Осим врло сумњивих тендера на које, према правилу, стиже само једна понуда, проблематични су и нетранспарентни директни споразуми. Електро-Добој је примјер грубог кршења Закона о јавним набавкама.

Чак 15 уговора за рекламирање у 2024. години, вриједних укупно 78.000 КМ без урачунатог пореза, додијељено је директно разним спортским клубовима, удружењима, организацијама…

“Ово је школски примјер злоупотребе директног споразума и кршења Закона о јавним набавкама. Закон је прописао да се директни споразум може склопити за набавке роба, услуга и радова у вриједности до 6.000 КМ, те да се у току једне године на истоврсне директне споразуме може потрошити највише 10.000 КМ, а код овог уговорног органа видимо да је цифра од 10.000 КМ вишеструко пробијена”, оцјењује уредник портала ПратимоТендере Слободан Голубовић.

(<спан стyле="цолор: #236фа1;">Журнал)