РС нема минималну потрошачку корпу по узору на Србију

Минимална плата у Србији од наредне године биће 457 евра, односно око 891 КМ, и покриваће минималну потрошачку корпу.

Одлука је донесена на сједници Социјално-економског савјета Србије и била је договор сва три социјална партнера, тачније представника Владе Србије, синдиката и Уније послодаваца Србије, за разлику од Републике Српске гдје је одлуку о повећању минималца донијела Влада.

Према подацима који су изнесени, минимална плата у Србији у наредној години биће увећана за 13,7 одсто, па ће износити 53.592 динара.

Тако ће, каже премијер Србије Милош Вучевић, минимална зарада први пут покривати трошкове минималне потрошачке корпе.

Синиша Мали, министар финансија Србије, истакао је да је цијена рада повећана са 271 на 308 динара, а подсјетио је да је у мају ове године минимална потрошачка корпа износила 53.518 динара, односно око 891 КМ.

"Први пут после шест година Влада Републике Србије неће бити та која доноси одлуку о висини минималне зараде, него да је то био консензус послодаваца, синдиката и владе, и с друге стране да смо успели да покријемо минималном зарадом минималну потрошачку корпу из маја, што је био захтев синдиката и наш велики циљ", рекао је Мали за РТС.

За разлику од Србије која рачуна минималну потрошачку корпу за трочлано домаћинство и њу покрива минималном платом, у Републици Српској се рачуна само синдикална потрошачка корпа базирана на потребама четворочлане породице, тачније два родитеља и двоје дјеце школског узраста, иако према ранијим подацима Завода за статистику Српске просјечно домаћинство у Републици Српској броји 2,8 чланова.

Такође, минимална плата у Републици Српској у овој години износи 900 КМ па ће, ако не дође до промјена, и даље бити већа од минималне плате у Србији. Такође треба узети у обзир да се на минималну плату у Српској додаје и топли оброк.

Економиста Марко Ђого у разговору за "Независне новине" истиче да треба да имамо на уму да је просјечна плата у Србији премашила 1.600 КМ, тако да је тих нешто мање од 900 КМ колико ће износити у наредној години минимална плата и даље нижи минималац него што је у Републици Српској.

Такође, како каже, Српској недостају експертски тимови, а није сигуран ни да ли их има и Србија.

"У већини развијених земаља имате експертски тим који даје приједлог о промјени висине минималне плате. Код нас је усвојен модел да се договарају социјални партнери, синдикати и послодавци, и ако се они не договоре онда Влада сама декретом на крају године доноси одлуку.

То је врло, да не кажем, несрећно рјешење из неколико разлога, прије свега због тога што се Влада налази под сталним притиском јавности да повећа минималне плате, било то објективно могуће или не било.

Други проблем код нас је што се то доноси у децембру, а већина послова, посебно код производног и извозног сектора, договара се у септембру или октобру, тако да послодавци практично сазнају колика ће бити минимална плата за наредну годину тек након што су уговорили послове за наредну годину", објашњава Ђого.

Према његовим ријечима, док Србија, Хрватска и Црна Гора објављују податке о плати на медијани, код нас то није случај за сада, али ће се морати објављивати када постанемо дио ЕУ.

Такође, Ђого предлаже да у ситуацијама као што су утврђивање минималне плате не би било лоше консултовати се са Србијом и видјети како су они то урадили јер је Србија, како наводи, већа држава и има већи број експерата те ближе прати европске и свјетске трендове.

"С обзиром на то да смо мањи од Србије и да развијамо паралелне везе, мислим да би наша влада требало мало више да разговара са Владом Србије  и таква рјешења у великој мјери да преузме.

Чак не би било лоше, ако већ градимо неки заједнички економски простор на простору бивше Југославије, да та одлука о минималној плати поприлично прати једна другу, да не долазимо у позицију да једни другима конкуришемо нижом платом или да имамо ту неку врсту ефекта прелијевања", објашњава Ђого за "Независне новине".

Иначе, минималну потрошачку корпу у Србији у мају су чинили храна и пиће у износу од 25.330,04 динара, односно око 421,99 КМ, алкохолна пића и дуван у вриједности од 4.244,35 динара, то јест око 70,71 КМ, одјећа и обућа за шта је издвајано 1.372,06 динара, то јест 22,86 КМ.

Такође, у минималну потрошачку корпу укључени су и становање, вода, струја, гас и друга горива, што је чинило 10.678,77 динара или око 177.91 КМ, намјештај, опремање домаћинства и одржавање у вриједности 2.202,05 динара или 36,69 КМ.

Ту су и здравство у износу од 1.807,87 динара, то јест 30,12 КМ, а за транспорт је издвајано 2.716,29 динара или 45,25 КМ.

Комуникације су вриједиле 1.045,94 динара, односно 17,43 КМ, рекреација и култура 1.863,27 динара или око 31,04 КМ. За образовање се у минималној потрошачкој корпи издвајало 136,83 динара или 2,28 КМ.

За ресторане и хотеле издвајано је 421,54 динара, односно 7,02 КМ, а остала добра и услуге били су 1.689,54 динара или 28,15 КМ.

Када се све сабере, минимална потрошачка корпа износила је 53.517,55 динара или око 891,59 КМ.

(Независне) Фото: БН