Бирократија и власт коче енергетску транзицију у БиХ

Капитални јавни пројекти у БиХ,превасходно инфраструктурни и енергетски, често се финансирају кредитима страних банака или се као извођачи радова појављују стране компаније које добијају тендере. С друге стране, Европска унија планира до 2050 затворити све термолектране и руднике у БиХ, међутим, бирократија и непостојање политичког консензуса кочи енергетску транзицију која би омогућила производњу струје соларним панелима.

Термолектране су постале неефикасне, немамо довољно квалитетног угља, а и производња је прескупа што говори да морамо тражити алтерантиву. Она се налази у томе да сами производимо струју из сунца, међутим све кочи администрација.

Ово је само један од закључака са округлог стола под називом Финансирање јавних пројеката, животна средина и економска одрживост термоелектрана на угаљ.

„Бирократија на свим нивоима спречава слободу инсталирања фотонапонских централа од кућа до већих субјеката администритативним бирократским ограничењима који у преводу представљају заштиту монопола електроприведа ентитета“, каже  Зоран Павловић, економиста.

„Оно чему наше власти треба да се посвете заједно са Електроприведама је да се направи конкрентан план и да престану да крију те информације које сви знамо, а то је да увозимо енергију у претходних неколико мјесеци остајемо без угља и бирократије и регулативе спречавају нас  да постављамо соларне панеле на своје куће ствар је у томе да морају конкретније и правилније и са циљем да се народ спаси од великог колапса који може да слиједи ако се не буде радило по плану и  транспарентно“, каже Драган Остић,асистент на програму „Енергија и климатске промјене“ Центра за животну средине енергетска транзниција.

Учесници панела су поставили питање који је мотив Електропривреде неке земље да буде препрека производњи струје из обновљивих извора.

„Мотив електропривреда је то што они мисле да ће они да направе транизицију, а они прво себе треба да трансформишу. Поготово кад знамо да државне електропривреде нигдје у Европи нису били носиоци енергетске транзиције него препрека због монопола. Електропривреде треба да се окрену другим стварима а не производњи електричне енергије јер њу данас може  да производи свако. Они морају да се окрену услугама балансирања складиштења електричне енергије и агрегације“,каже Дамир Миљевић, магистар организације и менаџмента, члан УО Центра за одрживу енергетску транзицију РЕСЕТ

Европска унија је тражила од БиХ да до 2050. године угаси термоелектране на угаљ.

Међутим, прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије би могао да траје дуже него што то тражи Европска унија зато што овај процес захтијева прије свега политички консензус на свим нивоима, а затим и велика улагања у нискокарбонске технологије и изградњу инфраструктуре потребне за постепено гашење термоелектрана.

(БН) Фото: Архива