Имамо проблем у болницама, нема довољно љекара

Босна и Херцеговина поново је на врху негативне статистике, овај пут посебно опасне. Наиме, подаци показују да БиХ у региону има најмање љекара на 10.000 становника. Истраживали смо шта то значи за грађане, колико је стање алармантно и ко ће нас и како лијечити?

Још једна статистика и још података који показују лоше стање у земљи, овога пута о малом броју љекара који лијече грађане БиХ. Наиме, подаци показују да сусједна Хрватска има 36 љекара на 10.000 становника, Србија и Црна Гора по 28, док је Босна и Херцеговина поново за зачељу табеле, са само 23 љекара на 10.000 становника.

Поражавајућа статистика изгледа још горе ако БиХ поредимо са европским државама, нпр. са Шведском која има троструко више љекара, чак 72, Белгијом и Грчком са 62, те Португалом који располаже са 58 љекара на 10.000 становника.

Љекара фали, стање је алармантно на свим нивоима, примарном, секундарном и терцијарном, што треба озбиљно да нас забрине, каже др Маја Драгојевић Стојић, љекар у Општој болници “Др Младен Стојановић” у Приједору.

“Ми већ сад имамо проблем у болницама због мањка доктора на свим одјељењима, а посебно на Одјељењима анестезиологије и гинекологијим и у одређеним хируршким гранама, па смо принуђени да ангажујемо докторе из других грдова, а у задње чак и из других земаља”, наводи Драгојевић Стојић.

“Ми на овим просторима у примарни здравствени систем још улажемо најмање, што није добро. То значи да лијечимо само посљедице, а не узрок, и због тога нам треба још више љекара”, сматра др Горан Бирчаковић, љекар у Дому здравља у Зворнику.

Шта значи мањак љекара најбоље осјете грађани на својој кожи јер на неке прегледе, како кажу, чекају мјесецима.

Према званичним подацима, просјечан број пацијената у току прошле године у Дому здравља Зворник био је 36 пацијената дневно на једног љекара породичне медицине.

“Сасвим је нормално да ми у току дана имамо 60-70 пацијената. То је због писања рецепата, упутница итд.. Наши љекари, тек кад оду на запад, виде колико је било писања, папира и документа, електронских уноса које су морали да ураде прије него што приђу пацијенту, а да онда све то опишу кад заврше”, прича др Бирчаковић.

Логично питање које слиједи је: ако знамо колико су и чиме све преоптерећени љекари, кад и дочекамо термин, можемо ли бити потпуно сигурни у квалитет здравствене заштите коју смо добили, ако љекар има тако пуно пацијената, а мало времена да се посвети сваком.

Зато остаје апел струке властима да се позабаве проблемом одласком љекара али и других здравствених радника јер, не само у медицини него и у свакодневном животу вриједи изрека “Боље спријечити, него лијечити”.

Медицински  речено, кад “болест” узнапредује, лијека често нема... или већ буде касно.

(БН) Фото: Илустрација