Јесу ли Мађари спас за Руднике жељезне руде Љубија?

Вијест да је мађарска компанија заинтересована за улагање у рударску производњу и експлоатацију жељезне руде у Приједору, обрадовала је представнике и раднике компаније „Љубија” који у томе види спас и шансу да стану на здраве ноге.

Представници мађарске компаније „Мезеи-Вилл” недавно су у Бањалуци на састанку са министром енергетике и рударства Републике Српске Петром Ђокићем исказали интересовање за успостављање сарадње у области рударства, као и учешће у одређеним соларним пројектима који се тренутно реализују у Српској. 

Ђокић је пружио пуну подршку будућим пројектима и активностима од заједничког интереса те том приликом истакао да ће ресорно министарство бити на располагању за сву помоћ у остварењу тих циљева, у складу са надлежностима и важећим прописима у Српској.

Технички директор Рудника жељезне руде (РЖР) „Љубија” Станко Вујковић истакао је за „Глас Српске” да ово предузеће не може да живи без неког овлаштеног партнера који ће направити неку докапитализацију и ући у озбиљну причу када је ријеч о производњи руде, због чега би сарадња са мађарском компанијом била од изузетно великог значаја. 

- Руде у Љубији има негдје близу 50 милиона исказаних тона. Међутим, тренутно њен квалитет не задовољава технолошки процес - казао је  Вујковић, нагласивши да би оснивање интерфабрике у Љубији са озбиљним партнером промијенило слику.  

Он је подсјетио да РЖР „Љубија” приход има искључиво од расподјеле добити заједничког предузећа „АрцелорМиттал” Приједор, који је основано са индијским партнером 2004. године. 

- Та компанија, односно њихов сектор производње руде и челика је у веома тешкој ситуацији тако да нисмо дијелили добит у посљедње три године. Да ли ћемо је дијелити за прошлу годину још не знамо. У септембру би требало да буде заједнички састанак и надам се да ћемо се успјети договорити о расподјели добити за прошлу годину како не бисмо дошли у ситуацију да морамо губитак компензовати на рачун основног капитала и слично - истакао је Вујковић.

Додао је да упркос тим проблемима све обавезе РЖР „Љубија”, гдје је тренутно запослено двадесетак људи, редовно измирује. 

- Опстајемо захваљујући новцу који смо на рачуну успјели да сачувамо још из неког претходног периода и да исплаћујемо плате - рекао је Вујковић.

Производња у РЖР „Љубија” код Приједора требало је прошле године након три деценије поново да почне, међутим турбуленције на тржишту челика у Европској унији стале су томе на пут, иако је према Вујковићевим ријечима, све било спремно. 

- Чак је произведено 40.000 тона метала у Љубији, који сада суштински нико неће да купи, јер је интегрална производња челика са аспекта високих пећи у Европи у једној великој кризи и пред гашењем - објаснио је Вујковић.

Станко Вујковић истакао је да је судбина зеничке жељезаре, која је критична, повезана са РЖР „Љубија”, односно „АрцелорМиттал” Приједор. 

- Наша руда је искључиво била везана за пројекат из Зенице тако да ми у овом моменту ништа не можемо прогнозирати - рекао је Вујковић.

(Глас Српске)