Мјерење ТВ гледаности не треба да ради Институт - Крстићева по налогу цртала уређај за мјерење!

Недопустиво је уплитање Института за метрологију Босне и Херцеговине у област тржишних истраживања, а поготово у процјену гледаности ТВ програма. На ово већ 10 година упозорава бивши замјеник директора овог Института Миле Срдановић.

Поводом посљедњих измјена правила мјерења гледаности, које је самоиницијативно донијела директорица Института Милица Ристовић Крстић, Срдановић је у разговору за нашу телевизију поновио да та област не припада надлежностима Института, јер истраживање гледаности нема везе са законским мјеритељством. 

У Босни и Херцеговини је од маја прекинуто мјерење гледаности телевизијских станица, јер су новим Правилником који је донијела директорица Института за мјеритељство Милица Ристовић Крстић, иначе кадар СНСД-а, прописане нове димензије и карактеристике уређаја за мјерење гледаности, такозваних пиплметара.

Тиме је једина агенција која је мјерила гледаност, Аудиенце Меасуремент, практично избачена из посла, а Ристовић Крсић је и саслушана пред Парламентарном комисијом за борбу против корупције због сумње да новим Правилником намјешта посао мјерења гледаности фирми Кантар медиа.  

Бивши замјеник директора Института за мјеритељство БиХ Миле Срдановић каже да још од 2014. године упозорава да пиплметри уопште нису мјерила, те да ни Ристовић Крстић није смјела њима да се бави и Правилником практично нацрта тражени уређај.

"Кад неко добије задатак, а нажалост, неко је добио направити Правилник којим ће нацртати тај уређај који неко хоће, онда се то тако одради. Она не ради ништа ново ни инвентивно, она заправо само копира оно што је њен претходник урадио... Нажалост, то кршење, изигравање и Института и мјеритељства. Пиплметрима није мјесто у законском мјеритељству, а поготово не у Институту.

То треба избацити и тако спасити и једно и друго. Ја се у неким тренуцима исмијавам, ако ћемо допустити убацивање у законско мјеритељство, све што има у себи ријеч мјерење, онда можемо тако убацити и мјерење популарности. И ту се врте неки новци. Када неко за Нову годину добије педесет хиљада, неко десет... Сад ће неко рећи, па како то и ко је то измјерио? Значи, не смијемо, то су тржишна испитивања, то није законско мјеритељство", каже бивши замјеник директора Института за Метрологију БиХ. 

Ово је незабиљежен случај у свијету и Институт за мјеритељство се, како наглашава Срдановић, бламира пред мјеритељском заједницом. Он наводи још један један сликовит примјер који доказује бесмисао задирања Института у прописивање тачних карактеристика уређаја... Наиме, Институт се не бави прописивањем димензија и техничких детаља на струјомјерима, иако се њима мјери потрошња електричне енергије.

"Законско мјеритељство није институција која се тиме бави, њено је да осигура да сви законски мјерни уређаји, који су арбитрарног типа, а то су ваге у продавницама, то су радари на цести, у рукама полицајца итд. буду тачни.  

Значи треба бити одређеним маркицама обиљежено да је исправно и да има своју такозвану сљедивост, до некаквих валидних еталона. Мјерење гледаности је једно тржишно испитивање и ја не знам уопште како је некоме пало на памет да то убаци у законско мјеритељство.

Изговор да се ту врте велики новци не стоји, велики се новци врте на естради, али то никако не може бити изговор да се сада Институт укључи у мјерење популарности", истиче Срдановић. 

Иначе, о овом проблему је крајем јула требао расправљати и Савјет министара БиХ, али је тачка дневног реда која се тиче рада Института за мјеритељство скинута са дневног реда... Међутим, очекује се да ће се поново наћи пред министрима на некој од идућих сједница.

(БН)