Вртићи у Минхену, Бечу... јефтинији него у Бањалуци

Чак 2.300 дјеце није добило мјесто у јавним вртићима у Бањалуци, јер су на конкурсу за пријем остали "испод црте". Приватни вртићи, у којима мјеста има, скоро су троструко скупљи од "државних". Ови проблеми, са којима родитељи у Бањалуци боре већ деценијама, у многим европским градовима су одавно ријешени.

И демографи упозоравају да би лако доступни и јефтини вртићи били значајан алат у борби за повећање наталитета и заустављање масовног одласка младих људи из Републике Српске.

– Најбоље би било када би вртићи за родитеље били бесплатни, али ако то не може, онда би било битно да имамо довољно јавних вртића, јер су приватни прескупи за већину породица, поготово оних са двоје или више дјеце – рекао је недавно за Српскаинфо демограф Стево Пашалић.

Многи су се питали да ли је уопште могуће да вртић буде бесплатан и да ли су вртићи у европским земљама, у које хрле Бањалучани и други становници Српске, у ствари, много скупљи него код нас?

Како ствари стоје по том питању, свједочи ранг листа ОЕЦД. Експерти ове међународне организације су израчунали колико процената од зараде родитељи морају издвојити за плаћање цјелодневног боравка у вртићима у европским и ваневропским државама, које су њихове чланице.

Прво, бесплатан вртић је могућ. Ову привилегију имају родитељи у Италији, Бугарској, Летонији и Малти.

У Њемачкој родитељи за цјелодневни смјештај једног дјетета у вртић издвајају само 1 % од зараде, у Аустрији 3 %, а у Естонији 4 %.

ФОТО: ОЕЦД

У нешто “неповољнијој” ситуацији су Швеђани, Исланђани, те грађани Хрватске и Јужне Кореје, који за вртић морају издвојити 5 % мјесечних прихода.

Ово су подаци за 2024. годину, а израчунати су по моделу, за који се сматра да осликава просјек у породицама са дјецом, које живе од плата. Рачуна се да су запослена оба родитеља и а један о њих зарађује просјечну плату, а други 67 одсто од просјека у својој земљи.

Ако би се ова рачница примјенила у Бањалуци, изгледала би прилично тмурно. Пошто је просјечна плата у Републици Српској 1.426 КМ, зарада оба родитеља по моделу ОЕЦД износи 2.380 КМ мјесечно.

По овој рачуници, они сретници који су успјели да дијете “убаце” у државни вртић, који кошта 165 КМ за једно дијете, за ту услугу издвајају око 7 % зараде: отприлике колико и Мађари, један проценат мање него грађани Луксембурга и Норвешке, те 2 процента мање од Словенаца.

Кад је у питању Словенија, ваља имати на уму и врло активну социјалну политику и политику дјечје заштите, чије благодети уживају сви, па и наше радници који живе у дежели. Субвенције за вртић за породице са ниским приходима износе и до 90 одсто од цијене вртића.

Мање сретни родитељи у Бањалуци морају да плаћају приватни вртић, гдје је најчешћа цијена 450 КМ мјесечно, а увелико се прича да ће бити и виша. Кад се од ове цифре одбије 100 КМ градског подстицаја, већина родитеља у Бањалуци за приватни вртић из свог џепа мора да искешира 350 КМ мјесечно. То је, по ОЕЦД методологији, скоро 15 одсто њихових прихода.

Поређења ради, Бањалучни чија дјеца похађају приватне вртиће, у сличној су стуацији као Финци и Белгијанци.

Кад се све сабере и сагледа, вртићи су, реално, јефтинији у Минхену, Бечу, Штокхолму или у Загребу, него у Бањалуци: да не спомињемо Рим или Милано, гдје су бесплатни.

За оне који се не могу докопати јавног вртића, боравак дјеце у предшколским установама био би јефтинији и у Љубљани, Будимпешти, Копенхагену, Паризу, Атини… него у граду на Врбасу.

(Српскаинфо) Фото:  СИНИША ПАШАЛИЋ/РИНГИЕР