Зашто Српска по узору на Србију не ограничи камате?

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић најавила је недавно да ће Србија законом ограничити каматне стопе на стамбене, готовинске и потрошачке кредите, као и на минус на текућем рачуну грађана. Да ли би „плафонирање“ камата на кредите могло да заживи и у Републици Српској, од надлежних нисмо успјели да сазнамо, а док се банкари оваквој идеји ни мало не радују, економисти сматрају да је крајње вријеме да регулатори реагују.

Директор Удружења банка БиХ Едис Ражаница каже да су амерички и европски регулатори повећањем камата успјели да обуздају инфлацију те да камате код нас нису толико драстично повећане као што је то било у ЕУ и земљама у окружењу.

На идеју да се држава умијеша у тржиште и одреди максималне камате не гледа позитивно.

„Видјели смо у Србији најаву доношења одређених законских рјешења која би огранчила каматне стопе. Генерални коментар је да банке, као и сви други привредни субјекти, послују на тржишту према неким тржишним принципима.

Моје лично мишљење је да се цијена одређених производа и услуга, укључујући производе и услуге које банке нуде на тржишту, формира методом понуде и потражње“, рекао је Ражаница.

Каже да уплитање државе не би било добро и да би могло да има негативне посљедице.

„Моје мишљење је да то не би било добро. Ради се о тржишном систему, тржишној економији и свако мијешање државе на одређен начин може довести до одређених негативних посљедица. Може доћи до смањивања активности банака“, истакао је Ражаница.

Ражаница тврди да ја раст каматних стопа у БиХ, гледајући податке регулатора у овој години, изузетно мали док су камате на депозите значајније порасле.

Међутим, на наше питање колико су камате порасле у односу на претходних неколико година каже да тренутно нема те податке.

„Ми смо имали ситуацију где је еурибор као референтна каматна стопа за коју су највећим дијелом везани дугорочни кредити био негативан. То није природно стање, зато што је пословно неприродно стање да новац вриједи мање него што га има. Имали смо губитак вриједности новца који се десио кроз инфлацију, то је пуно већа опасност од неког благог раста каматних стопа“, казао је Ражаница.

Гавран: Крајње је вријеме да држава регаује

Економски аналитичар Игор Гавран за ЦАПИТАЛ каже да профит банака, које се углавном држе као неки заштићени свијет, постаје све већи и да је крајње вријеме да се нешто уради како би банке макар размислиле о својој „лихварској политици“.

„За банке је све оно што омогућава повећање њиховог иначе вртоглаво високог профита супер и ту се држава не треба мијешати, а чим је било шта неповољно по банке, као што смо имали у случајевима финансијске кризе, онда држава треба да се мијеша и да их спашава“, каже Гавран.

Што се тиче конкретне најаве законског ограничавања камата у Србији, овакав приједлог је, каже, добар, али има одређених мањкавости.

„На примјер, спомиње се ограничавање само каматних стопа, а не и ограничавање цијена других банкарских услуга које се већ дуги низ година повећавају, а оне имају још мање основа него камате.

Повећање камате на кредите, у одређеним случајевима, има макар некакво опрадвање, као што је повећање еурибора, док повећање трошкова платног промета, одржавања рачуна и разних других накнада нема никаквог основа“, каже Гавран.

Банке за пола године зарадиле скоро пола милијарде

Иначе, банке у БиХ су у првих шест мјесеци ове године зарадиле скоро пола милијарде марака.

Прецизније, банке у Републици Српској су у првом полугодишту 2024. зарадиле 127 милиона КМ. У односу на исти период прошле године њихова добит је већа за 35 одсто или око 33 милиона КМ.

С друге стране, банке у ФБиХ су биле још профитабилније и зарадиле 336 милиона марака. Ово је значајно повећање у односу на 268,1 милион КМ, колико је износила добит банака у првом полугодишту прошле године.

Каже да, уколико се ограниче само камате, банке могу да повећају накнаде и на крају грађани неће имати ништа од тога.

Такође, додаје, с обзиром на то да су банке у страном власништву, ограничавање би имало смисла само до оне границе до које се њима не исплати новац износити у иностранство.

„Такође, може се десити да оне престану нудити кредите на домаћем тржишту, а да новац напусти земљу и пласира се негдје друго. Сматрам да се то ограничење камата може урадити на неки елекгантнији начин и да се умјесто административног ограничења инсистира на томе да се трошкови кредита односно камата прилагоде условима на домаћем тржишту, а не да се везују за еурибор“, нагласио је Гавран.

Каже да је еурибор у задње вријеме растао и да ће и даље расти, а да ће банке једва дочекати да повећају камате.

„Мислим да је сада крајњи тренутак да се реагује по овом питању. Колико год није идеално да се држава мијеша у тржиште у теорији мислим да је најгоре рјешење да се све препусти стихији и омогићи банкама даља огромна добит.

Да ли ће се ограничавати каматне стопе или ће се банкама увести додати порез и на тај начин натјерати да другачије послују и смање цијену услуга није важно.

Чињеница је да су банке саме себе довеле у ситуацију да се не понашају тржишно, злоупотребљавају своју позицију и ако држава и регулатор не реагују не знам зашто постоје “, нагласио је Гавран.

Изјаву министарке финансија РС Зоре Видовић и директора Агенције за банкарство РС Срђана Шупута о овој теми нисмо успјели добити јер се нису јаваљали на телефон.

(Цапитал) Фото: БН