Шта је са грађанима који нису ни за власт ни за опозицију?

Ако ниси са нама, онда си са њима, реченица је коју сте, када је политика у питању, вјероватно чули бар једном у животу, да ли од познаника, пријатеља, па чак и од појединих политичара, а управо је ових пар ријечи "упозорења" слика друштвено-политичке ситуације у БиХ, у којој се у највећој мјери све подијелило на то да ли си за власт или опозицију, или за плаве, црвене, зелене, жуте…

Бити политички неутралан у БиХ најчешће значи бити занемарен, јер се твоје идеје или ставови не поклапају са онима за које се залаже политичка машинерија, која је у овом тренутку довољна да искреира сва друштвена дешавања.

Али, ова машинерија сигурно би се добро уздрмала да се они неодлучни и неутрални, а којих је у БиХ више од 40 одсто, колико их не излази на изборе, одлучи да нешто мијења.

Али тако "храбрих" је заиста мало, ако је судити у изборни циклус у претходних 25 година, јер они који и изађу из те неутралне зоне то најчешће раде не зарад себе, већ због тога што их је неко замолио, јер ће ето њему значити тај глас.

А када се оловка спусти, листић убаци у гласачку кутију и изађе са изборног мјеста, они нажалост поново постају само пука статистика.

Поћи трећим путем у БиХ одлучују се само ријетки, а тај пут значи да нема скретања у мрачне улице из којих зову разни политичари, већ бити досљедан зацртаном циљу, а то су жеље да се нешто промијени, не само за себе, већ и за хиљаде оних који мисле попут тебе, а не смију то јавно да кажу или покушају да се за то изборе.

Колико је тешко остати на том "трећем путу", видјели смо и у случају једне политичке партије из Републике Српске, која је прво изашла из власти и отишла у опозицију, па се онда на изборима прокламовала као трећа опција, да би након лошег резултата одлучила да јој је ипак боље у власти.

Када се погледа овај примјер, логично је разумјети зашто грађани у великој мјери не вјерују ниједној политичкој гарнитури. Једноставно, немају сигурност да ће им се подршка конкретно вратити и не желе да се њихов глас злоупотријеби.

"На неки начин је то и нормално. Људи прво морају да знају за шта су задужене локалне власти да би онда знали коме да дају повјерење да испуни њихова очекивања", каже за "Независне новине" Љиљана Смиљанић, новинарка из Бањалуке.

Управо ријеч "очекивање" повлачи питање - каква су то очекивања грађана који нису ни за власт ни за опозицију?

"Код нас многи виде политички ангажман у странци или подршку некој странци као прилику за личну корист. Код нас политика није нешто што креира добре услове или бар добре могућности за све људе који живе на одређеном простору.

Док год је тако, а нема назнака да ће се ишта промијенити, биће много разочараних који неће гласати. Политичари се неће промијенити, па ни њихова понуда, док се људи не промијене, односно њихови захтјеви.

А они, чији захтјеви се разликују од већине, свакако политичарима нису важни, јер ће имати довољно гласова међу онима који их свакако подржавају", одговара Смиљанићева.

Политички аналитичар Небојша Тојагић каже да се у БиХ без превише размишљања и беспоговорно брани став "наше", а одбацује "њихово". На све то, истиче, ни о једним нити о другим ставовима се најчешће не размишља и критички не расправља.

"Ко би имао снаге рећи да је цар го и да је идеја лоша? Шта је са онима који су између, онима који знају и похвалити и критиковати једне и друге?

Они се најчешће одбацују од себе, непоуздан су дио бирачког тијела које мисли и који најчешће не гласа те њихова ријеч 'није довољно тешка' да би изазвала реакцију једних или других. За једне, такви су ближи другом блоку, а за друге ближи су првом блоку.

Ни једни ни други не рачунају на те људе. Да је тако, потврђује и чињеница да у Републици Српској не постоји странка или покрет који је се креће средином", сматра Тојагић.

У комплетној причи, новинар Елвир Падаловић је мишљења да би овдје прво требало разлучити ко су једни, а ко други, јер како каже, чак ни они који су добро информисани често не могу да разазнају који су који.

"За оне који бирају неку трећу опцију имам само савјет да препознају програме, идеје или људе који су дио тих опција, па да за њих гласају.

Међутим, страначке машинерије великих политичких опција су уходане толико да је веома компликовано 'упасти' међу изабране. Али ако ништа, гласајте за комшију, неко препознатљиво лице, мада и ту вриједи она да изборима не завршава, већ почиње ваша контрола изабраних, а то константно заборављамо", рекао је Падаловић за "Независне новине".

Међутим, на предстојећим локалним изборима учествоваће и политичка опција која заговара "свој пут", то јесте, да не зависи све од тога да ли си уз власт или опозицију, и која жели бити алтернатива за оба блока.

Уз поруку да постојећи политички естаблишмент не нуди пројекте, већ само популизам и површност, поручују да ће се трудити да те ствари преокрену.

Да ли ће им то поћи за руком и код неодлучних грађана, знаће се за нешто мање од два мјесеца. А и ако им пође за руком, остаје да видимо како ће се понашати у том постизборном периоду.

(Независне) Фото: ЦИК БИХ