Пад животног стандарда у Републици Српској

Просјечна плата у Републици Српској покрива тек нешто изнад половине износа синдикалне потрошачке корпе. Само за трошкове прехране просјечној четворочланој породици потребно је 1180 КМ. 

У једном од скорашњих медијских наступа Милорад Додик, предсједник Републике Српске, хвалио се износом просјечне плате и растом животног стандарда грађана, који је назвао својеврсним феноменом. 

„Некада је просјечна плата, када се почела примјењивати та методологија покривала око 57 одсто потрошачке корпе, а данас покрива тек око 53 или 54 одсто, што значи да је у Републици Српској дошло до пада животног стандарда“, објашњава Јелена Тривић, предсједница Народног фронта. 
 
Тривић подсјећа да Додик често у својим поређењима користи примјер Србије. Ипак, Република Српска у односу на Србију је у значајном заостатку. Просјечна плата у Србији по први пут је прешла износ од 100 хиљада динара. 

„То када прерачунате је преко 1600 КМ, а наша просјечна плата је око 1420 КМ, што значи да је плата у Србији већа за око 17 одсто, што није безначајно“, каже Тривић. 

Највећи издатак у кућним буџетима грађана представља храна, кажу синдикалци. 

„Структуру синдикалне потрошачке корпе чине трошкови прехране који су били највећи и износили су 1180 КМ, трошкови становања и комуналних услуга 650 КМ и трошкови превоза 225 КМ.  С друге стране просјечна плата у Републици Српској за мјесец јун износила је 1420 КМ и та плата је за око 20 КМ већа у односу на претходну просјечну плату, али и та већа плата је успјела да покрије тек 54 одсто наше синдикалне потрошачке корпе“, објашњава Ведран Јуришић, економиста у Савезу синдиката Републике Српске. 

Синдикалци упозоравају да породице у којој оба родитеља раде за просјечну плату, једва могу да подмире трошкове синдикалне потрошачке корпе. 

Ситуација је далеко тежа у оним породицама у којима ради само један члан, чија примања морају да покрију трошкове хране, режија, школовања дјеце, превоза и друге ставке. Статистика је јасна, значајан дио грађана живи на граници сиромаштва и тешком муком успјевају да покрије само најосновније животне потребе. 

Грађани кажу да са просјечном платом може преживјети, али ништа више од тога. 

У току прошле године, у БиХ се из иностранства слило готово 4 милијарде марака. У том новцу, кажу економисти, крије се и одговор на питање како преживјети са просјечном платом у Републици Српској – без новца са стране, никако. 

(БН) Фото: БН