Бањац спријечио Додиковом сину да се обрати на регати

Додику млађем тешко иде наметање ауторитета локалним кабадахијама, а озбиљне проблеме му праве и коалициони партнери који се све отвореније супротстављају и њему и оцу.

Република Српска 11.08.2024 | 18:49

Прошло је пуних шест мјесеци откако је Игор Додик именован за организационог секретара СНСД, а  затим постављен и за шефа изборног штаба, али му те функције очито не помажу у сређивању хаоса унутар партије.

Додику млађем тешко иде наметање ауторитета локалним кабадахијама, а озбиљне проблеме му праве и коалициони партнери који се све отвореније супротстављају и њему и оцу.

Ако се осврнемо у даљу или ближу прошлост, видјећемо да су синови познатих владара и политичких лидера ријетко када успјели да достигну, а камоли засјене своје очеве, док су многи кренули потпуно другачијим путевима.

Ореол моћног оца није омео директорицу Туристичке организације Козарска Дубица Маријану Котур да недавно спријечи Игора Додика да се обрати учесницима Дубичке регате, иако је то од ње тражено из локалног СНСД-а.

Котурова је послушала налог свог партијског шефа Дарка Бањца (НПС), који није дозволио да се СНСД промовише на овој манифестацији.

Са сузама у очима и уз пријетњу да ће прекинути програм, како наводе свједоци догађаја, Маријана Котур је истрајала и није дозволила организационом секретару СНСД Игору Додику да говори, иако је он наводно био један од неформалних спонзора догађаја.

Разлог се крије у чињеници да Додик млађи директно стоји иза кандидата СНСД за начелника Дубице Игора Савковића, директора локалног комуналног предузећа, који га у стопу прати приликом сваке његове посјете, о чему ревносно извјештавају режимски медији.

У почетку тихи сукоб на релацији Додик млађи – Дарко Бањац, ескалирао је када је Бањац, упркос захтјеву Милорада Додика, одбио да повуче свог кандидата за начелника Дубице Драгана Брдара.

Недавно се у овај сукоб умијешала и АТВ, износећи на свом порталу у тексту под насловом “Чији је Драган Брдар?” читав историјат Брдаревог мијењања политичких дресова.

“Брдар је најавио промјене, али не зна се у име чије политике. Промјене је најављивао и као члан СНСД-а, СДС-а и ДНС-а. Сада их је најавио у дресу НПС-а чиме на црту излази СНСД-овом кандидату”, наводи се у тексту АТВ.

Брдар је политичку каријеру заиста започео као члан СНСД 2008. године, да би 2012. био изабран за одборника СДС. Потом прелази у ДНС гдје осваја још један одборнички мандат, а затим и посланички на компензационој листи те странке. Након избора 2020. напушта Ненада Нешића и прелази у јато Дарка Бањца, који га кандидује за начелника.

Борба за начелничку позицију у Дубици није једини разлог за сукобе између СНСД-а и НПС-а, али јесте највећи, јер Бањац зна да му од тога зависи опстанак партије након локалних избора, као и његова директорска функција у бањи Мљечаница.

Колико је Дарку Бањцу важна Козарска Дубица којом жели да потпуно овлада, потврђује и чињеница да је, супротно коалиционом договору и интересима СНСД-а, свог канидата за начелника покушао да наметне и у Модричи, не били се тако нагодио.

То му очито није успјело јер из извора блиских локалном СНСД-у стижу гласови да је Игор Додик на неформалним састанцима слао пријетеће поруке Бањцу да ће “његова партија нестати након избора”.

И Бањац и Додик млађи у Дубици праве рачун без крчмара, јер је у игри и трећи, СДС-ов кандидат за начелника Никола Злојутро, који за разлику од Брдара, нема политичких репова из прошлости нити политичког тутора као Савковић.

Јавност је већ упозната да СНСД-ови коалициони партнери проблеме праве и у Бањалуци, гдје се подршка Уједињене Српске Ненада Стевандића купује кроз сумњиве замјене градског земљишта. Иначе, у Бањалуци више нико ником не вјерује, па је јасно да чврстог савеза међу старим партнерима у власти нема до објаве коначних резултата локалних избора.

Стевандић је и у Кнежеву заиграо на карту ваге, па је уз СНСД-овог кандидата, актуелног начелника Горана Боројевића, понудио и свог, др Небојшу Келемана. У Кнежеву је трећи кандидат из СДС-а, Милан Сукур, који је на прошлим изборима направио озбиљан резултат са освојених 38,41% гласова.

Слично ствари стоје и са ДЕМОС-он Недељка Чубриловића, који се већ сукобио око начелничког кандидата на Палама, када се десила и позната паљевина аута. Како ствари стоје, ДЕМОС-ов кандидат Дејан Којић, којег се Чубриловић није хтио да одрекне ни под притисцима, далеко боље котира у јавности од СНСД-овог Дамјана Шкипине. Статус подршке ДЕМОС-а кандидатима за градоначелника Бањалуке и даље је непознаница.

Много је примјера широм Републике Српске који показују да унутар владајуће коалиције траје беспоштедна борба, коју карактеришу бројна подметања и опструкције, иако се са званичних говорница шаље сасвим супротна порука. Борба за опстанак на политичкој сцени посвађала је до те мјере лидере владајуће коалиције да су се неки готово повукли са јавне сцене.

Недавни напад на Милана Новитовића, директора ШГ “Дрина” Сребреница, који је првобитно у медијима представљен као покушај убиства, на крају се свео на пријетње бејзбол палицама, што упућује на то да полиција прикрива стварне разлоге за напад и покушава их представити као “нерашчишћене имовинске односе и дуговања”.

С обзиром на то да Новитовић иза себе има занимљиву историју кршења закона из времена када је био директор па замјеник директора Републичке управе цивилне заштите, а да су шумска газдинства кључна за финансирање партија у вријеме избора, могуће је да један од разлога за напад на крају буде и његова функција у ШГ “Дрина” на коју је дошао као кадар Уједињене Српске.

Прикривене пријетње које Игор Додик шаље ових дана непослушним коалиционим партнерима само су дио механизама које СНСД користи у покушају да суспрегне јачање партнерских странака, које у грабљењу из буџета јавних предузећа и институција којима управљају њихови кадрови, ни мало не заостаје за највећом партијом у власти.

(<стронг>Истинито)